Zovu ga „vitamin za kosti", ali to je najmanje što radi. Vitamin D se zapravo ponaša više kao hormon nego kao vitamin - šalje signale i reguliše funkcije širom celog tela, kažu lekari. „Mnoge ćelije imaju receptore spremne da reaguju na njega", objašnjava dr Ainara Ormazabal, integrativna lekarka i nutricionistkinja - što znači da njegov nedostatak ne udara samo u skelet.

Pored apsorpcije kalcijuma i fosfora, vitamin D igra ulogu u imunitetu, kontroli upale, metabolizmu i nervnom sistemu. Za ljude sa autoimunim ili upalnim stanjima, dovoljni nivoi pomažu za uravnoteženiji imuni odgovor - ali samo zajedno sa dobrom ishranom, snom, kretanjem i upravljanjem stresom. „Mozak, imuni sistem, metabolizam i cirkadijalni ritmovi su tesno povezani", kaže lekarka.

Najveći izvor nije u tanjiru - 80 do 90 odsto vitamina D telo stvara od sunca, a samo 10 do 20 odsto dolazi iz hrane. Zato savet nije ni da se kriješ od sunca ni da se pržiš na njemu, već „pametniji odnos" sa svetlošću: redovna, umerena izloženost bez opekotina. Od hrane pomažu masne ribe (sardine, losos, skuša), žumance, jetra i punomasni mlečni proizvodi - a pošto je vitamin rastvorljiv u mastima, potrebno je i dovoljno masnoće da bi se apsorbovao.

Tu dolazi i upozorenje koje industrija dodataka ne reklamira glasno: vitamin D nije čudo u flašici. Uzimanje visokih doza bez prethodnog merenja može da se nagomila i izazove disbalans kalcijuma u krvi. „Nije čudotvoran vitamin niti garancija za dugovečnost sam po sebi", kaže Ormazabal, „ali održavanje dovoljnih nivoa je osnovni alat za dobro zdravlje na dug rok." Drugim rečima - izmeri, pa dopunjavaj, ne obrnuto.