Postoje jela koja su se rodila iz nužde, a ostala zato što su ukusna. Marmitako je upravo takvo - baskijsko ribarsko jelo nastalo na brodovima, kad su ribari iz Kantabrijskog zaliva tražili nešto jednostavno, snažno i toplo za duge dane na moru. Ime dolazi od "marmita", baskijske reči za lonac. U njemu se spajaju tuna, krompir i povrće u jedno - naizgled obično, a zapravo precizno.

Za četiri porcije treba oko 400 grama tune bez kože i kostiju, ekstra devičansko maslinovo ulje, jedna crvena i dve zelene paprike na kockice, crni luk, tri čena belog luka, pet većih krompira, kašika pulpe sušene paprike (choricero), jedna čaša domaćeg sosa, parče hleba, malo ljute paprike, kašičica dimljene paprike, gutljaj belog vina, litar riblje supe i peršun.

Tajna nije u sastojcima, nego u jednom potezu. Krompiri se ne seku - lome se nožem, da ispuste više skroba koji kasnije zgusne supu prirodno, bez dodataka. Prvo se propržuju beli luk, crni luk i paprike desetak minuta, dodaju se slomljeni krompiri još četiri-pet, pa paradajz, paprike, hleb i ljuto. Ulije se vino da ispari alkohol, zatim supa, i sve to krčka oko 30 minuta dok krompir ne omekša.

Tuna ide poslednja, i tu je drugi ključ. Seče se na kockice od oko 4 santimetra, kratko se zaprži odvojeno tako da spolja uhvati boju, a iznutra ostane skoro sirova, i dodaje se u lonac samo tri do četiri minuta pre kraja. Ako je kuvate dugo, isušiće se - tuna u marmitaku se topi u ustima samo ako je poštujete. Jednostavno jelo koje traži malo strpljenja i jednu tehniku - baš kao što dobro jelo i treba da bude.