Kad najbogatije države sveta sednu za sto, domaćin najpre zakucava izloge. Ženeva se priprema za talas od oko 50.000 demonstranata povezanih sa samitom G7, koji se održava u francuskom Evijanu, na oko 50 kilometara od grada. Stotine luksuznih prodavnica, banaka, hotela i marketa zaštitili su izloge šperpločom - slika koja govori sve još pre nego što protest počne.

Ironija je debela. Francuska nije dozvolila demonstracije u blizini same lokacije samita, pa su organizatori preusmerili proteste u susednu Švajcarsku. Drugim rečima, moćni se sastaju na jednom mestu, a gnev ispraćaju u tuđe dvorište. Centar Ženeve je u najvišoj pripravnosti, a aerodrom od ponedeljka postaje ulazna tačka za svetske lidere i njihove delegacije.

Strah nije bez osnova. Grad dobro pamti šta se dogodilo na samitu u Evijanu 2003, kada su protesti u Ženevi završili vandalizmom, lomljavom i milionskim štetama. Zato se sada igra na sigurno - šperploča preko svakog izloga, policija na svakom uglu, grad pretvoren u tvrđavu da bi nekoliko lidera moglo na miru da razgovara.

A iza cele scene stoji pitanje koje Balkan dobro razume. Kad vlade najbogatijih moraju da se kriju iza zakucanih prozora i kordona policije od sopstvenih građana, šta to govori o jazu između onih koji odlučuju i onih u čije ime navodno odlučuju? G7 godinama govori o stabilnosti i prosperitetu, a sam taj razgovor sada traži zid od šperploče da bi se održao. Možda je upravo to najiskrenija slika sa sastanka - ne ono što će reći na kraju, nego zakucani izlozi pre početka.