Zlato - večna „sigurna luka” svakog ko beži od nesigurnosti - ovih dana pokazalo je da ni ono nije nedodirljivo. Posle serije oštrih padova, cena se stabilizuje oko 4.000 dolara po unci, nakon što je u prethodnom trgovanju pala za oko dva odsto. Metal koji je vekovima značio sigurnost za tren je podsetio da i on ima loše dane.

Na spot-tržištu zlato se trgovalo po oko 4.037 dolara po unci, sa malim dnevnim padom. Uzrok pritiska je poznat: jači dolar, viši prinosi na američke obveznice i očekivanja novog rasta kamata. A tu je i paradoks - iako se zlato tradicionalno smatra zaštitom od inflacije, više kamate smanjuju njegovu privlačnost, jer metal ne nosi kamatni prinos kao obveznice ili štednja.

Dodatan udarac doneo je i skok cene nafte preko 100 dolara po barelu, što je pojačalo strah od nove inflacije i mogućnosti da centralne banke još jednom podignu kamatne stope. Tržišta procenjuju da je verovatnoća povećanja kamata u SAD u septembru oko 81 odsto.

U poslednjem periodu cena zlata kretala se u širokom rasponu - između približno 3.980 i 4.170 dolara po unci. Zona oko 4.000 dolara sada predstavlja važnu psihološku granicu; održi li se ona, metal ostaje stabilan, probije li se naniže, slede nove turbulencije.

Pouka za običnog čoveka koji razmišlja da u zlatu čuva ušteđevinu je trezvena: ni najstarija sigurna luka nije imuna na talase. Kada se sva tržišta kreću u istom pravcu, čak i zlato pliva s maticom - a dalje kretanje zavisiće od nafte, dolara i odluka centralnih banaka, ne od verovanja da zlato uvek samo raste.