Oko dva sata posle ponoći, na lokalnom putu između Ilindena i Miladinovaca, kod policijske baze Brest pored skopskog aerodroma, „opel korsa” sa kumanovskim tablicama i „hjundai” sa skopskim direktno su se sudarili. Od petoro ljudi u oba vozila, dvojica su poginula na samom mestu - vozač hjundaija i njegov sin. Preostalo troje bori se za život u „Majci Terezi”.

Jedna porodica. Jedan automobil. Otac i sin zajedno u istim kolima, u istoj sekundi. Teško su povređeni još njih troje - dvojica devetnaestogodišnjaka iz korse i ćerka iz hjundaija.

Tu se pojavljuje i detalj koji govori više nego što izgleda. U saopštenju policije saputnik vozača opisan je kao sedamnaestogodišnjak, a u informaciji Javnog tužilaštva reč je o osamnaestogodišnjem sinu i osamnaestogodišnjoj ćerki. Razlika od jedne godine, a razlika i u tome ko je tačno bio u vozilu. Kad dve institucije istog dana isti događaj opisuju različitim podacima, to više nije tehnička sitnica - to je tačka u kojoj porodica dobija dve verzije najteže noći u svom životu.

Šta pokazuje uviđaj, a šta ne

Javni tužilac izdao je naredbu za obdukciju, tela su predata Sudskoj medicini, preduzimaju se radnje za utvrđivanje uzroka. Formulacije su tačne i potpuno predvidive. Ono što se ne pojavljuje ni u jednom saopštenju jeste reč koju svaki vozač na tom putu zna: kakav je taj put noću, koliko je osvetljen, koliko je širok, koliko je takvih sudara bilo na istoj deonici.

Lokalni put Ilinden - Miladinovci nije autoput i nije gradska ulica. To je kategorija puteva gde se statistika vodi, ali se retko čita naglas. Petoro ljudi u dva vozila na takvoj deonici u dva posle ponoći - i najkasnije do popodneva slučaj je već „u postupku”.

Hoće li neko pitati šta uviđaj pokazuje o samoj deonici, a ne samo o vozačima? Ili će i ova nesreća završiti kao broj u mesečnom pregledu, dok troje mladih leži u životno ugroženom stanju?