Postoji firma čiji proizvod nije aplikacija, ni čip, ni model. Njen proizvod su - druge firme. UP.Labs, koja odsad posluje pod imenom Vantora, skupila je 100 miliona dolara od investicionog fonda Silversmith Capital Partners. To joj je prva investicija spolja otkako je osnovana 2022. godine.

Model je jednostavan i, ako se gleda izbliza, prilično star. Vantora gradi startape po narudžbini velikih korporacija. Klijenti nisu publika - oni su prvi investitori i prvi kupci istovremeno. Na spisku su Alaska Airlines, Porsche (prvi partner, još od 2022), J.B. Hunt, Wabash i TDG, matična firma Ashley Furniture, plus partneri iz industrijske proizvodnje i iz sektora nafte i gasa koji ne žele da se imenuju.

Ono što se promenilo ove godine jeste gde ti startapi završavaju. Dosad su se pravili da bi izašli na tržište. Sada partner ima opciju da novu firmu upije u sopstveno poslovanje i zadrži je za sebe. Osnivač i izvršni direktor Džon Kvolt to naziva „sopstvenim tokom spajanja i preuzimanja” - što je lepši način da se kaže da korporacija plaća razvoj, pa zatim uzima proizvod i ne deli ga ni sa kim.

Zašto su se uopšte promenili. Kvolt kaže da su sa starim modelom propuštali najbolje ideje. „Promašivali smo kod najvećih problema sa vrednošću, koji su imali i najveći potencijal upravo zbog toga”, kaže on. Daje i konkretan primer sa J.B. Hunt: „Rekli su - nema šanse da ovo iznesete u svet - i zato smo odbacili ideju.” Sa novim modelom takve ideje više se ne odbacuju, jer nikada i ne izlaze napolje.

Taj preokret gurnuo je firmu duboko u ono što industrija naziva fizičkom veštačkom inteligencijom - softver koji upravlja mašinama, kamionima, fabrikama i avionima, umesto tekstom na ekranu. Dosadašnji projekti Vantore su upravo iz automobilskog, avijacijskog i logističkog sektora.

Vredi primetiti šta to znači za svakoga ko hoće da uđe u istu igru. Kada se inovacija seli unutar velikih korporacija i izlazi samo kao njihov interni sistem, ne ostaje ništa što neko drugi može da kupi, licencira ili kopira. Stari ciklus - startap raste, dokazuje se, pa ga kupuje veliki igrač - bar je ostavljao tragove u javnosti. Ovaj ne ostavlja ni toliko.

Investicija od 100 miliona dolara u firmu koja gradi firme za tuđ račun jasna je poruka i o tome gde se seli moć. Ne kod onoga ko ima ideju, nego kod onoga ko ima kamione, avione i fabrike na kojima ideja može da se pusti.