Kraj aprila - sneg na Zlatiboru i Kopaoniku. U Srbiji. U Bosni delovi pokriveni. Na makedonskim planinama - kiša i temperature koje podsećaju na oktobar. Deda April trista umišta ima, kažu ljudi. Ova godina ih pokazuje sve.

Meteorološki ekstremi nisu slučajni. Niz anomalija je trend od 2019. godine - letnji pljuskovi, zima bez snega, ili kao ova godina: prolece koje je zima. Brzo menjanje klime narušava sinhronizaciju godišnjih doba. Nije to samo anegdotsko - to ima direktnu cenu za poljoprivredu.

Voćnjaci koji su počeli da cvetaju pre dve nedelje sada su ugroženi. Hladnoća u ovo vreme znači manji rod trešanja, kajsija, breskvi. Balkanski poljoprivrednici, koji se već bore sa subvencijama, uvozom i nelojalnom konkurencijom, ovo im je još jedan udarac.

U Skoplju danas je bila kiša. U planinama nad 1.500 metara - sneg. Meteorolozi upozoravaju da ni 1. maj neće biti "sunčani dan" koji građani očekuju - sa roštiljem, izletom, prvim piknikom. Toplokalorične kombinacije zatvaraju se pre nego što počnu.

Istorijski, balkanska poslovica "Deda April trista umišta ima" odnosila se na haotično vreme od 1. do 30. aprila. Kraj aprila bio je već prolece. U 2026. godini, poslovica se produžila. Sada 30. april može biti jesen. I niko nam ne zna da li će sutra doći sunce ili će pasti sneg.

To je simbol našeg vremena. Nesigurnost, neraspoloženje, i klimatske odluke koje su se pravile u dalekim zemljama pre decenija - a račun stiže do Skoplja danas. Kada se prisećamo za vreme kao što je bilo "ranije" - to nije samo sentimentalizam. To je priznanje da se nešto desilo što ne razumemo celovito. I svi mi, kao balkanski građani, samo smo svedoci.