Norveški dvor je za 15 dana ispratio dvoje. Kralj Harald V preminuo je 27. avgusta, a u petak, 11. septembra, preminula je i njegova sestra, princeza Astrid. Imala je 94 godine. Njeno poslednje javno pojavljivanje bilo je na bratovljevoj sahrani - u kolicima, s licem koje je obišlo svet. Dva dana kasnije nema ni nje.

Kralj Hokon VIII naredio je da se zastave na balkonu dvorca spuste na pola koplja u petak i na dan sahrane. U njegovoj izjavi ima jedna rečenica koja vredi više od celog ostalog protokolarnog jezika: „Sa 22 godine morala je da preuzme ulogu prve dame nakon smrti moje bake, prestolonaslednice Marte.” Sa 22 godine. Ne po izboru, već zato što joj je majka umrla 1954. i neko je morao da stane na to mesto.

Brak koji joj je oduzeo titulu

Astrid se 1961. udala za Johana Martina Fernera, olimpijskog medaljistu. On je bio razveden od Ingeborg Heselberg-Mejer - i upravo je to bio problem. Dvor joj je oduzeo kraljevsko oslovljavanje i prava nasleđa prestola. Ne zbog kriminala, ne zbog skandala, već zato što je muškarac s kojim je htela da živi već jednom bio u braku. Dobili su petoro dece i sedmoro unučadi. Trideset osam godina kasnije u istom dvoru to pravilo više nije postojalo u istom obliku - ali za nju je bilo kasno.

Koliko ovakvih pravila Balkan pamti u sopstvenim porodicama? Ne dvorskim dekretom, već tetkom koja je prestala da dolazi na slave i stricem koji „se ne pominje”. Razlika je samo u tome što se kod norveških kraljevskih porodica oduzimanje upisuje u zvanični dokument.

Žena koja je držala kuću kad niko drugi nije mogao

Astrid je bila prva dama Norveške kroz bezbroj zvaničnih putovanja i događaja, sve dok se njen brat, tada princ Harald, nije oženio i Sonja preuzela ulogu. Na dvoru je opisuju kao osobu oštrog humora i još oštrijeg pamćenja - naročito za ratne godine, koje je pripovedala do detalja. Među ljudima koje je upoznala bio je i Elvis Prisli, tokom snimanja filma GI Blues.

Porodica ju je ispratila porukom koja ne zvuči kao dvorsko saopštenje: „Draga majko, draga princezo Astrid: Hvala ti što si bila najbolja majka koju smo mogli imati. Kroz ceo svoj život bila si tu za nas s ljubavlju, mudrošću i dobrim humorom.”

S njom odlazi poslednji živi svedok ere kralja Ulava V. Pre bratovljeve sahrane, Astrid je sama otišla u kapelu gde je ležao - ta fotografija ostala je najtiša slika celog tog dana. Dvorovi umeju da organizuju ceremonije s jedanaest kraljevskih kuća i preko dvadeset svetskih lidera. Ono što ne umeju da organizuju jeste redosled po kojem ljudi odlaze.