Pitaš veštačku inteligenciju šta da jedeš, ona ti daje plan za četiri sekunde, plan izgleda profesionalno i sledeći mesec ga pratiš. Niko ti nije rekao da je odgovor bio ubedljiv, a ne tačan. To je razlika koju nutricionisti sada počinju da objašnjavaju naglas.

Španski nutricionista Aitor Sančez formuliše problem jednom rečenicom: veštačka inteligencija može dati uverljiv odgovor koji nije nužno najprikladniji. On dodaje nešto još konkretnije - ovi sistemi imaju tendenciju da laskaju i da nađu pozitivan ugao čak i kada preporuka nema naučnu podlogu. Pa onda pogreši i vrati se nazad.

To „vraća se nazad” je ključni detalj. Kada je greška kod algoritma, on je jednostavno koriguje pri sledećem pitanju. Kada je greška u tvojoj ishrani tri meseca, nazad se ne vraća niko.

Šta veštačka inteligencija ne zna o tebi. Ne zna tvoju medicinsku istoriju. Ne vidi nalaze krvi. Ne zna kakav odnos imaš sa hranom, da li iza sebe imaš restriktivne dijete, koliko stresa nosiš i da li plan koji ti daje uopšte može da se održi duže od dve nedelje. Alergije i netolerancije često uopšte ne ulaze u računicu, a informacije mogu biti zastarele ili jednostavno netačne.

Nutricionistička trenerka Klau Gago povlači liniju na pametnom mestu: alatka je korisna da se srede ideje i objasni neki pojam. Problem počinje u trenutku kada taj brzi odgovor počne da zamenjuje personalizovanu zdravstvenu negu.

Španski Opšti savet dijetetičara-nutricionista ide još dalje i kaže da planovi ishrane generisani veštačkom inteligencijom predstavljaju profesionalnu prevaru, da takvo vođenje nije ni precizno ni bezbedno kada je reč o zdravlju, i da oblast traži regulaciju.

Kod nas je pitanje jednostavnije, jer je red kraći. Pre nego što je bilo čet-bota, plan ishrane je donosio komšija, tetka ili fejsbuk grupa. Sada ga donosi ekran koji piše bolje od svih njih i zvuči sigurnije od svakog doktora. Da li to znači da je tačan, ili samo da je ubedljiviji?