Izraelska kompanija CyberGlobes ne probija telefone. Ne treba joj. Ona samo čita sve što su ljudi sami objavili - na Fejsbuku, Instagramu, TikToku, Jutjubu, Iksu - i onda od tih milijardi mrvica sastavlja mapu toga ko se s kim druži, ko je gde bio i ko je šta podržao. Prema velikoj istrazi izraelskog „Harefa” i „TeMarkera”, alatke te firme završile su u rukama vlada koje nisu poznate po nežnosti prema svojim kritičarima.

Spisak klijenata je ono što boli. Nisu samo autoritarni režimi. Tu su i SAD, Norveška, Finska, Japan, Holandija, Litvanija, Poljska, Ukrajina - i Hrvatska. Dakle, zemlja članica EU, susedna, sa istim pravnim okvirom na koji se i mi pozivamo svaki put kada govorimo o evropskim standardima. Ko je bio klijent u Hrvatskoj i za šta su korišćene alatke - to „Haref” ne navodi. Nije navedeno, ali je potvrđeno da je bilo.

Kako to izgleda u praksi

Jedna alatka vam dozvoljava da označite područje na mapi i zatim izvučete sve ljude koji su sa tog mesta objavljivali na Instagramu u određenom periodu. Prevedeno: markirate trg na dan protesta i dobijate spisak učesnika. Bez sudskog naloga, bez probijanja ijednog uređaja, bez ičega što liči na klasično špijuniranje. Samo prikupljanje onoga što svi mi svakodnevno ostavljamo za sobom.

Najružniji slučaj iz dokumenata je Indonezija. Državno telo je, prema istrazi, zatražilo pomoć za identifikovanje pripadnika LGBT zajednice. Zaposleni u firmi savetovao je klijentu da koristi lokalne izraze za gej osobe, da pronađe istaknute aktiviste, da im analizira profile i proveri u koje grupe su učlanjeni. U zemlji gde organizacije za ljudska prava godinama dokumentuju hapšenja i kažnjavanje bičevanjem.

U Nigeriji, posle protesta u avgustu 2024. u kojima je prema „Amnesti internešnalu” poginulo najmanje 24 demonstranta, a preko 1.200 ljudi uhapšeno, zaposleni u CyberGlobesu pretraživao je hešteg povezan sa demonstracijama dok su deseci protestanata već bili na sudu po optužbama koje su uključivale i izdaju. Vlada Nigerije bila je klijent firme.

I jedan slučaj koji je mnogo bliži nama

Među metama bili su i evropski ekološki aktivisti. Kompanija je prikupljala podatke o protivnicima planirane izgradnje drugog bloka slovenačke nuklearne centrale - projekta procenjenog na devet do 15 milijardi evra. Pretraživani su članovi „Grinpisa Slovenija” i njihove veze na društvenim mrežama. Za neke su povlačeni i spiskovi prijatelja, čime se praktično crtala mapa ljudi povezanih sa protivnicima projekta. Ko je naručio te pretrage - ne zna se.

To je rečenica koju vredi pročitati dvaput. Ne radi se o diktaturi sa drugog kontinenta. Radi se o susednoj zemlji, o građanima koji se protive investiciji vrednoj koliko nekoliko makedonskih budžeta, i o njihovim prijateljima - ljudima koji niti su protestovali, niti potpisali nešto, nego su se samo našli na nečijem spisku poznanika.

U Mozambiku je zaposleni pretraživao podatke o opozicionom političaru Vitanu Singanu nekoliko dana posle njegovog hapšenja, uključujući baze sa ukradenim podacima i sistem za prepoznavanje lica. Singano je kasnije pušten, a u julu 2025. navodno je kidnapovan na ulici u Maputu i od tada mu se gubi trag. Dokumenti ne dokazuju vezu sa firmom. U Ruandi su alatke korišćene za analizu anonimnog profila koji kritikuje predsednika Kagamea - pa sastavljen spisak korisnika koji su lajkovali ili delili njegove objave, rangiran prema intenzitetu podrške.

CyberGlobes odbacuje optužbe. Tvrdi da je materijal ukraden u hakerskom napadu i da je deo dokumenata izmenjen pre objavljivanja. Ne navodi koji dokumenti su navodno falsifikovani i ne prilaže dokaze. Kaže da radi zakonito i da zbog poverljivosti neće komentarisati ko joj je klijent.

Fejsbuk je 2022. objavio da je uklonio preko 200 lažnih profila koje je firma koristila ili kupila. Izvor blizak kompaniji tvrdi da ona podatke kupuje od drugih firmi i da ne koristi lažne naloge - ali interni dokumenti pokazuju da ih je bar ranije kupovala.

Nema ničega u ovoj priči što je tehnički teško. To je i poenta. Cela operacija se oslanja na jednu jedinu stvar: na to da mi dobrovoljno i stalno objavljujemo mesta, datume, prijatelje i stavove. Pitanje nije da li ih neko prikuplja - nego koja vlada, po čijem nalogu i protiv koga.