Ruski vojni transporter odleteo do Kalinjingrada i nestao sa radara: šta je „Ruslan” nosio u teretnom prostoru ostalo je bez odgovora

Ruski teški vojni transporter An-124-100 „Ruslan” je 1. septembra poleteo ka Kalinjingradu, a 3. septembra se vratio ka Sankt Peterburgu. Između ta dva datuma - tišina. Signal je nestao iz civilnih sistema za praćenje čim je avion ušao dublje u ruski vazdušni prostor.

Znamo da je leteo. Ne znamo šta je nosio. I upravo ta praznina na sredini razlog je zašto pola Evrope ove nedelje gleda u jedan radarski zapis.

Reč je o avionu sa registracijom RA-82040, delu 224. letačke jedinice. Prema servisu AirNav Radar, na odlasku je registrovan blizu Narve, kod estonske granice, a poslednji javno dostupan signal snimljen je kod Liepaje u Letoniji. Na povratku se ponovo pojavio kod Medovoja u Kalinjingradskoj oblasti.

Isti avion, već viđen jednom

Ukrajinsko vojno izdanje „Militarni” zabeležilo je da je upravo RA-82040 učestvovao u prevozu raketa iz Rusije do beloruskog aerodroma Mačulišči u prvim nedeljama rata 2022. godine - odatle gde su potom dejstvovali ruski sistemi „Iskander”.

To ne znači da je i ovaj let imao istu namenu. Nema potvrde da su u Kalinjingrad prenete rakete, lanseri ili bilo kakav oružani sistem. Otvoreni podaci prate kretanje aviona, ne njegov teret.

Ali izbor mašine govori. „Ruslan” je jedan od najvećih vojnih transportera na svetu i u osnovnoj verziji nosi oko 120 tona. Nije građen za poštu. Građen je za tenkove, raketne sisteme, helikoptere i municiju u količinama koje običan transporter ne sabira.

Zašto je Kalinjingrad tačka koju svi gledaju

Kalinjingradska oblast je ruska enklava odsečena od ostatka zemlje, smeštena između Poljske i Litvanije - dve članice NATO - a preko Baltika gleda ka Švedskoj, Danskoj i Nemačkoj. Rusija tamo već drži raketne, protivvazdušne i pomorske kapacitete, uključujući sisteme „Iskander-M”.

Zato svako sletanje teškog vojnog transportera tamo otvara isto pitanje: pojačava li se postojeće, ili se nosi nešto novo na teritoriju sa koje veliki deo severne i centralne Evrope ulazi u domet? Neke analize spekulišu da je teret mogao sadržati delove sistema sa dužim dometom, a u tim spekulacijama pominje se i „Orešnik”.

Spekulacija je, i tako treba da se čita. Ali vredi primetiti kako funkcioniše ova igra: Moskva ne mora ništa da potvrdi. Dovoljno je da avion bude vidljiv na polasku, nevidljiv na sredini, i ponovo vidljiv na povratku. Ostatak radi evropska nervoza - besplatno.

To je najjeftinija moguća poruka. Jedan let, nijedna izgovorena reč, i cela nedelja naslova. Pitanje nije šta je bilo u teretnom prostoru - to najverovatnije nećemo saznati. Pitanje je koliko ovakvih letova treba pre nego što nervoza prestane da bude samo nervoza.