Predsednik Privredne komore Makedonije, Branko Azeski, upozorava: inflacija izlazi iz kontrole, a kompanije su na ivici. „Inflacija je najveće zlo koje može da se desi jednoj državi", izjavio je on.

Glavna poruka je da se ekonomija ne brani „optimističkim izjavama, već pravovremenim i preciznim merama". To je direktna poruka vladi - koja je poslednjih meseci prodavala narativ o „stabilnoj ekonomiji". Prema Azeskom, firme su na ivici: još jedna cenovna šok-vest i mnogo njih neće moći da izdrži. Cene goriva su glavni rizik - sa 5,7 procenata inflacije i 8 procenata rasta cena hrane, svako dalje povećanje se direktno preslikava na potrošačku korpu građana.

Pitanje je - ko će da plati? Azeski odgovara: ako vlasti ne reaguju, radnici će platiti prvi - kroz plate koje ne rastu, kroz otpuštanja, kroz gubitak kupovne moći. To je isti scenario koji je Balkan video mnogo puta: jedan cenovni rast, pa drugi, pa firme u kolapsu, pa otpuštanja, pa emigracija, pa politički protesti.

Vlada tvrdi da 30 timova kontroliše markete, da postoji smanjenje cena kod voća i povrća, da inspekcije završavaju 20. maja, i da ako se otkriju naduvane marže - biće mera. To zvuči dobro na papiru. Ali kako posetilac marketa „Vero" u Skoplju zna da li su voćke stvarno pojeftinile za 20 procenata, ili samo treba da veruje ministru? I kada je inflacija na osnovnim prehrambenim artiklima 8 procenata, šta znači „kontrolisano stabilan tržište" - prema nečijem iskustvu sa korpom, ili prema statističaru u kabinetu?

Azeski naglašava: kompanije ne mogu da preuzmu još jednu cenovnu šok-vest. To je granica pred kojom vlada mora da reaguje - ne sa izjavama, već sa merama. Dan posle 20. maja će pokazati ko će odgovarati.