Tetovo-Gostivar na 8,4 procenta. Gostivar-Bukojčani na 60 procenata. Kičevo-Ohrid sa 14 zaštitnih galerija i završetkom do kraja 2026, puna funkcionalnost u prvom tromesečju 2027. To je slika zapadnomakedonskih autoputeva danas - prema vladi, „strateški cilj". Prema realnosti - tri različite brzine gradnje.

Kičevo-Ohrid je blizu finiša. 200.000 stabala je posađeno za zaštitu od erozije, 14 zaštitnih galerija se grade na rizičnim mestima. Ostali izazov - odobrenje od UNESKO za deonicu Trebenište-Kafasan, koja prolazi kroz zaštićeno područje Ohridskog jezera. Bez odobrenja nema pune funkcionalnosti.

Gostivar-Bukojčani je u sredini. 60 procenata gotovosti na 11 od planiranih 31 kilometara. Kamp za 1.200 radnika, fabrika za beton aktivna, i - značajno - 7-kilometarski most već funkcionalan na dve trake. To je infrastruktura koja bi u EU bila povod za pres-konferenciju. Kod nas je deo standardnog izveštaja.

Tetovo-Gostivar - tu je sramota. Samo 8,4 procenta gotovosti na 14 kilometara. Rok za završetak je preimenovan na decembar 2029 zbog „neaktivnosti prethodne administracije". To je politički jezik za ono što javnost vidi poslednjih 7 godina - prazne mašine i prazna obećanja.

Kada budu završene sve tri, putovanje Skoplje-Ohrid će biti 20 kilometara kraće i 1 sat i 15-20 minuta brže. To je realna korist za region, za turizam, za biznis. Pitanje je - koliko godina više će čekati Ohriđani i Tetovljani na infrastrukturu koja se u susednoj Hrvatskoj ili Rumuniji pravi za pet godina? Balkan ima ovu sliku decenijama - veliki planovi, mali rezultati, i stalno prebacivanje odgovornosti na „prethodne".

3.000 parcela je eksproprisano, 2.483 završene do maja 2026. To je brojka koja kaže da posao napreduje - i istovremeno da je još 517 parcela sudsko pitanje. Balkan, i njegovi autoputevi, uvek žive na toj ivici.