Eric Vishria nije hteo da ide na sastanak. To je bilo pre devet godina, u 2016. godini - bio je još mlad partner u Benchmark, jednoj od najprestižnijih investicionih firmi u Silicon Valley, a firma tradicionalno ne investira u hardver. On je čak napisao svojoj asistentkinji da je pita zašto mu je dogovorila taj sastanak.

Danas, posle izlaza Cerebras Systems na berzu, tih 17,6 miliona akcija što Benchmark ih poseduje počele da trguju po početnoj ceni od 185 dolara - i isti dan završile preko 300 dolara. Što znači da je udeo Benchmark, koji na otvaranju vredeo 3,3 milijardi dolara, do kraja dana skočio preko 5,3 milijardi dolara. Na investiciju od oko 270 miliona dolara. To je skoro 20 puta više na velikom delu od početnog uloga.

Cerebras pravi nešto vrlo specifično - čipove za veštačku inteligenciju veličine celog silicijumskog diska, namesto malih procesorskih jedinica. To je sasvim drugačiji pristup od Nvidie. Kada osnivači Andrew Feldman (izvršni direktor) i Sean Lie (glavni tehnolog) prezentovali su rešenje Vishri u 2016. godini, tvrdili su da grafički procesori (GPU) nisu savršeni za duboko učenje, iako su bolji od običnih CPU. „O, gospode. Zašto bi grafički procesor bio pravi alat za AI?", pitao se Vishria posle trećeg slajda.

Put nije bio brz. Osam i po godina inženjerstva, novi metodi hlađenja, mašine koje dopuštaju više šrafova istovremeno bez da kvare osetljivi silicijum. Jedno sakupljanje od 500 miliona dolara dok se proizvod još uvek razvijao. Još jedna runda u katastrofalnoj 2022. godini. Prvi pokušaj za IPO u 2024. godini propao zbog auditа američke nacionalne bezbednosti za investicije od G42 - tadašnjeg glavnog klijenta.

Ironija je u tome što upravo odlaganje pomoglo firmi. OpenAI i AWS stali glavni klijenti. Prihodi se udvojiše. Cerebras postade profitabilna. I sada Vishria, isti čovek koji nije hteo da ide na sastanak, sedi u bord u kojem 9,5 procenata jedne AI-čip kompanije vredi preko pet milijardi dolara. „Upornost, inventivnost, ali i adaptivnost", veli on danas za tim.

Za evropsku startap scenu, priča nosi jedno pitanje. Koliko dobrih ideja u poslednjih devet godina nije se finansiralo zato što su konvencionalni investitori rešili da je hardver „prevatežak"? I koliko Cerebrasa sad sede u garažama i fakultetskim laboratorijama od Zagreba do Sofije, čekajući partnera koji će otići na sastanak, a ne onog koji će napisati poruku asistentkinji?