Evropa očajnički traži sigurne izvore bakra za svoju zelenu tranziciju, a Makedonija sedi na jednom od svojih najvećih prirodnih bogatstava - i ne aktivira ga. Projekat rudnika bakra u Ilovici, vredan oko 350 miliona evra, godinama je u zastoju, dok svetska cena bakra neprekidno raste.

Kontekst je veći od jednog rudnika. Predsednik Euromines, evropskog udruženja rudarske industrije, upozorava da je zavisnost od uvoza kritičnih minerala strateški rizik za evropsku ekonomiju. „Gledamo trgovinske ratove i ograničenja za izvoz ovih sirovina", kaže on, naglašavajući da Evropa mora da ima otporan lanac snabdevanja. Bakar je na listi kritičnih minerala EU, a baš sada, kad geopolitika menja pravila, oni koji imaju resurse imaju i prednost.

Projekat „Ilovica" predstavlja se kao najveća „grinfild" investicija u zemlji, sa potencijalom za nova radna mesta, prihode za državni budžet i za opštine Bosilovo i Novo Selo. Geolog prof. dr Dimov ističe da Makedonija i severni deo Grčke dele isti metalogenetski pojas - pa kao primer navodi rudnik „Skuries" na Halkidikiju, gde se, kaže on, primenjuju savremene tehnologije sa „praktično nula emisija" i stalnim monitoringom. „Ne vidim zašto ne bismo i mi mogli da pratimo taj primer", naglašava.

Naravno, priča o rudarstvu u Makedoniji nikad nije jednostavna - iza svakog ovakvog projekta stoje i realni ekološki strahovi i istorija nepoverenja prema institucijama koje treba da ga kontrolišu. I to je legitimno. Ali pitanje koje vredi postaviti je drugačije: umesto da se rasprava vodi između „sve ili ništa", zašto država nije ponudila jasnu, stručnu i transparentnu procenu - šta se tačno dobija, šta se rizikuje, i pod kojim uslovima? Kad jedna zemlja ne želi ni da otvori diskusiju o sopstvenim resursima kako treba, na kraju ne dobija ni zaštitu prirode, ni ekonomsku korist - samo još jednu propuštenu priliku i još jedan branik iseljavanja.