Kad se i policija počne plašiti sopstvenih kamera, vredi obratiti pažnju. Policija Los Anđelesa - treća po veličini u SAD - pustila je svoj trogodišnji ugovor sa kompanijom Flock Safety da istekne, otvoreno se pozivajući na ozbiljne zabrinutosti za građanske slobode i privatnost.

„Ovaj ugovor se ne obnavlja zbog ozbiljnih zabrinutosti oko građanskih sloboda i prava, posebno oko privatnosti i podataka koji se skupljaju sa ovih kamera", izjavio je Din Gijalamas, visoki službenik za informacije u policiji. Pre nego što razmisle o obnavljanju, kaže on, prvo moraju da reše pitanja podataka, privatnosti, bezbednosti i deljenja.

Šta radi Flock? Kompanija upravlja mrežom od oko 80.000 kamera širom SAD koje čitaju tablice vozila i omogućavaju automatsko praćenje svakog automobila koji prođe pored njih. Praktično, sistem koji zna gde ste bili, kada i koliko često - a da vas niko ne pita za dozvolu.

Los Anđeles nije usamljen. I drugi gradovi, poput Mauntin Vjua u Kaliforniji i Saut Portlanda u Mejnu, prekinuli su veze sa kompanijom iz istih razloga. Spisak problema oko Flocka je dug: dokumentovani slučajevi pogrešnih hapšenja zbog lažnih poklapanja, bezbednosni propusti koji su otkrili žive snimke sa kamera, pa čak i federalni agenti koji su neovlašćeno pristupali policijskim sistemima da bi pratili imigrante.

Priča vredi da se gleda i iz balkanske perspektive. Dok se tamo, u zemlji koju smatramo temeljom privatnosti i prava, policija povlači od masovnog nadzora, kod nas se kamere i sistemi za praćenje tiho ugrađuju svuda - i retko ko pita ko gleda snimke, gde se čuvaju i koliko dugo. Ako je najveća policija u Americi zaključila da je 80.000 kamera previše, šta to govori o našoj udobnoj tišini?