Kad Moskva optužuje, baltičke države više ne ćute. Litvanija, Letonija i Estonija poslale su zajedničku poruku ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, odbacujući ruske tvrdnje da pomažu ukrajinskim snagama da napadaju rusku teritoriju. Poruka je direktna: „Nismo otvorili svoj vazdušni prostor ni za kakve napade na ciljeve u Rusiji."

Povod je izjava od 4. jula ruskog zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Galuzina, koji je tvrdio da baltičke zemlje daju vazdušne koridore ukrajinskim oružanim snagama i da dronovi lete ka Rusiji iz baltičkog regiona. Tri zemlje nisu samo demantovale to - one su optužile Moskvu da „nastavlja da širi lažne informacije i da zaoštrava tenzije".

Ovo je šema koju Balkan dobro prepoznaje. Velika sila upućuje optužbu bez dokaza, mala država mora da troši energiju da dokazuje da se nešto nije dogodilo - a sama optužba je već uradila svoje, posejala sumnju. Litvanija je i ranije poslala protestnu notu posle Galuzinovih izjava. Kad moraš stalno da demantuješ, ti si u defanzivi, a to je upravo cilj.

Male države na granici sa velikom silom žive u stalnom stanju opreza - svaki dron, svaka izjava, svaka optužba može da preraste u nešto veće. Baltičke zemlje izabrale su da ne ćute, već da odgovore glasno i zajedno. Da li je to dovoljno da se odbraniš od suseda koji piše svoja pravila, to će istorija tek pokazati. Ali ćutanje, to smo naučili i mi, nikada nije bilo zaštita.