Bela pena se pojavila 24. jula popodne, u Lepencu kod Zlokućana, a zatim se proširila kroz Vardar i videla se sa više mesta duž skopskog keja. Prijava u sistem 112 stigla je oko 14:30 časova. Otada je prošlo sedam dana. Ne znamo ko ju je ispustio.

Znamo nešto drugo, ali samo nezvanično: hemikalija koja se koristi u proizvodnji deterdženata. Laboratorijski izveštaj JP „Vodovod i kanalizacija“ je završen i dostavljen Državnom inspektoratu za životnu sredinu i resornom ministarstvu. Ali izveštaj nije javno objavljen, a Državni inspektorat još uvek čeka rezultate svojih uzoraka da bi ih uporedio sa nalazima javnog preduzeća.

Šta jeste zvanični nalaz, a šta nije

Iz Državnog inspektorata su saopštili da su sproveli vanredne nadzore kod industrijskih subjekata u zoni koji su pod državnom nadležnošću i da nisu evidentirane zakonske nepravilnosti - subjekti su postupali u skladu sa uslovima u ekološkim dozvolama. Preliminarni izveštaj od 29. jula pokazao je da analizirani fizičko-hemijski parametri ne prelaze granične vrednosti za ispuštanje u površinske vode. Finalizovani izveštaj akreditovane laboratorije treba da stigne 4. avgusta.

Inspektorat dodaje i jednu rečenicu koju vredi pročitati pažljivo: kvalitet voda u tom pojasu bio je pod uticajem više faktora - komunalnih i atmosferskih voda, kao i aktivnosti brojnih poslovnih subjekata u okolini. To je tačno. To je istovremeno i najefikasniji način da se jedna odgovornost rasporedi među toliko mogućih izvora da na kraju ne ostane ni na kome.

Dron koji je leteo, počinilac kojeg nema

Već prvog sata po pojavi pene, gradske službe izašle su na teren i koristile dron da prate tok zagađenja i lociraju mesto sa kojeg je materija ispuštena. Gradonačelnik Orce Đorđievski tada je izjavio da očekuje da uzročnik brzo bude otkriven i da neće biti tolerancije ukoliko se utvrdi odgovornost.

Sedam dana kasnije nema javnog saopštenja da su dron, terenski nadzori ili provere subjekata pored Lepenca doveli do identifikovanja zagađivača. Nije saopšteno ni koji su subjekti kontrolisani, da li su im proveravani odvodni sistemi i ekološke dozvole, niti da li su kod nekog od njih otkrivene nepravilnosti.

Tu je ključna razlika koju institucije retko objašnjavaju: utvrđivanje vrste zagađenja i otkrivanje počinioca dve su sasvim različite faze. Laboratorijski nalaz može reći kakva je supstanca bila u vodi. Da bi se utvrdila odgovornost, mora se povezati sastav, vreme i mesto ispuštanja sa konkretnim proizvodnim procesom, kanalom ili odvodom. Prvo je hemija. Drugo je istraga - i upravo ona je ta koja dosad nema rezultat.

Voda za piće je bezbedna. Reka nije isto pitanje.

Iz JP „Vodovod i kanalizacija“ uveravaju da je voda koju dobijaju građani bezbedna. Dana 30. jula uzeta su 42 uzorka iz vodovodne mreže, od kojih četiri sa bunarskog poteza Nerezi-Lepenac, i svi su odgovarali Pravilniku o bezbednosti i kvalitetu vode za piće. Dana 27. jula analizirano je 39 uzoraka, među kojima jedan sa bunarskog poteza Lepenac, i svi su ispunjavali kriterijume.

To je važno i dobro je što je tako, naročito zbog blizine bunarskog sistema Nerezi-Lepenac koji je deo vodosnabdevanja Skoplja. Ali bezbednost vodovodne mreže ne znači da reka nije zagađena. To su dva različita sistema i dva različita merenja. Ribe, vodeni organizmi i sediment ne piju sa česme.

Građanska inicijativa „Zeleni humani grad“ zatražila je hitno objavljivanje rezultata i rigorozno sankcionisanje odgovornih, ocenjujući da ponavljanje ovakvih incidenata ukazuje na nedovoljnu kontrolu nad industrijskim kapacitetima i na odsustvo sistema za rano otkrivanje zagađenja. Taj zahtev ima tačan fokus: ne samo šta je bilo u vodi, nego zašto niko nije primetio dok se ulivalo.

Dana 4. avgusta stiže konačni izveštaj. Pitanje koje ćemo tada čekati nije da li su parametri u dozvoljenim granicama - to smo već čuli. Pitanje je da li će neko odgovarati, ili će „više različitih faktora“ ostati jedini krivac.