Holandski krstaš „Hondius", sa oko 150 putnika i članova posade iz 88 zemalja, konačno je dobio dozvolu da pristane - ali ne na Kanarskim ostrvima, kao što se očekivalo, nego u Španiji, posle koordinacije sa SZO. Tri putnika su već umrla od hantavirusa. Jedan lekar na brodu je u kritičnom stanju i čeka se evakuacija helikopterom.

Švajcarska je u međuvremenu potvrdila svoj slučaj hantavirusa. I tako bolest koja je donedavno bila „retkost" sada ima svoj svetski dnevni red.

Lider Kanarskih ostrva bio je jasan: oni ne žele da brod pristane. Jedno je primiti brod u nevolji. Drugo je primiti patogen za koji SZO pretpostavlja da može da se prenosi sa čoveka na čoveka - prvi takav slučaj u istoriji hantavirusa.

Kabo Verde, gde brod trenutno stoji, nema medicinski kapacitet za ovako nešto. Španija je prihvatila teret - „po međunarodnim zdravstvenim protokolima i humanitarnim obavezama", kako su saopštile vlasti. Što u prevodu znači: neko mora da ga primi.

A dok se Evropa pita gde da smesti krstaš, pitanje za nas na Balkanu je drugačije. Koliko naših građana je na krstašima ovog leta? Koliko porodica štedi dve godine da pošalje penzionerski par na „letnji odmor" sa jednim od onih „jeftinih" paketa preko Atlantika? Sa 147 putnika iz 88 zemalja na „Hondiusu" - moguće je da je i neko iz regiona među njima. Crnogorski državljanin već je potvrđen.

SZO je do sada radila s postulatom da se hantavirus ne prenosi između ljudi, samo sa glodara na čoveka. Sada se ti postulati preispituju - na brodu u Atlantiku. To je ono što se zove: učimo u realnom vremenu.

A dok učimo, pitamo se - da li turistička industrija ima protokole za ovakve slučajeve? Ko štedi novac za karantin na brodovima? Ko nosi odgovornost za smrt tri čoveka kada je dobro poznato da su krstaši kutije za infekciju - kovid, norovirus, legionari, a sada i hantavirus?

Lekcija iz „Hondiusa" nije o hantavirusu. Lekcija je o tome kako globalna turistička industrija i dalje radi po principu „nadali smo se da se neće desiti".