Samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da nastupi najavljeno primirje između Rusije i Ukrajine, ruski udari širom istočne Ukrajine odneli su najmanje 27 života. Zaporožje - 12 poginulih, oko 20 ranjenih. Kramatorsk - 6 mrtvih, 12 ranjenih. Dnjepar - 4. Poltavski region - 5, među njima i spasioci koji su došli da se nose sa štetom od prvih udara.

Zelenski je nazvao napade „ciničnim i besmislenim". Bio je u pravu. Ali cinizam, kao što Balkan dobro zna, nije greška u ratu - on je strategija.

Ukrajina je predložila otvoreno primirje koje će početi u ponoć 6. maja, i tražila od Moskve da prestane sa udarima. Rusija je odgovorila svojim „primirjem" - ali samo za 8. i 9. maj, kada se tradicionalno slavi Dan pobede. Drugim rečima: mi ćemo pauzirati tačno onda kada nama odgovara.

Ovo je „mir" koji uvek vidimo na Balkanu - privremen, simboličan, prazničan. Kada je Moskva otkazala Beč 1989. ne zbog rata u Hrvatskoj, već zbog proslave 9. maja, to zvuči poznato svakome ko pamti raspad Jugoslavije. Praznik je važniji od života.

A zašto baš veče pred najavljeno primirje bombarduješ gasne instalacije u Poltavi? Zato što hoćeš da raznosiš kapacitete energetskog sistema tačno pred hladnu polovinu godine. Onda možeš da pregovaraš sa pozicije sile: primirje nudiš kada protivnik ne može da se greje.

Zelenski traži mir sa terminima; Putin odgovara datumom proslave. I dok je Zapad okupiran Iranom, Hormuzom i Trampom, u Ukrajini se nastavlja isti rat tri godine - sa jednom razlikom. Sada svet gleda još ređe.

Da li se mi, na Balkanu, dovoljno sećamo da je svaka „pauza" u ratu naših suseda devedesetih bila reklama za sledeću eskalaciju? To je lekcija koju Zaporožje uči danas - na žalost, sa još 27 porodica koje sahranjuju svoje.