Donald Tramp pauzira „Projekat Slobodu" - američku operaciju za bezbedan tranzit brodova kroz Hormuski moreuz. Ali blokada iranskih luka se nastavlja. Poruka: pregovaramo, ali ne odmaramo.

Prema državnom sekretaru Marku Rubiu, operacija je u suštini završena. U međuvremenu na Bliskom istoku „primirje se poštuje". Ipak, malo brodova je do sada uspelo da prođe kroz moreuz, dok SAD drže Iran blokiran sa mora.

Iranski mediji su odmah proglasili pauzu pobedom. To je simbolički aspekt cele priče: ko će definisati ishod pred svetom? Tramp tvrdi da je Amerika „pobedila" pre dve nedelje. Iran tvrdi da je Amerika „popustila".

A istina? Negde između. Svetske berze reagovale su padom cena nafte. Brent je pao ispod 110 dolara. To je prvi realan signal da neko od igrača veruje da je eskalacija završena.

Ali geopolitika ne misli samo na cene nafte. Iranski ministar spoljnih poslova Aragči nazvao je „Projekat Slobodu" - „Projekat Ćorsokak". Oštra retorika sa obe strane nije prestala. Hegset sa američke strane kaže: „Iranu se ne sme dozvoliti da blokira Hormuski moreuz." Iranci odgovaraju: „Mi tek počinjemo."

Za Balkan, ovo je vest koja opušta stomačne grčeve penzionera koji prate vesti. Skupa nafta znači skupu hranu, skup prevoz, skupu struju preko zime. Svaki dan bez eskalacije je dobar dan za naš region - ne zato što učestvujemo u sukobu, već zato što uvek plaćamo nuspojave.

Šta sledi? Kinesko-ruski medijatorski poslovi vidljivi su u pozadini - a Tramp, kako mu je stil, hteće da završi sukob „dogovorom na jednoj strani". Ako uspe - pobeda. Ako ne uspe - ponovo eskalacija. Među prostora ne postoji u njegovom rečniku.

A dok se u Beloj kući pišu „dogovori na jednoj strani", kod nas se pišu računi za struju koji stižu svakog meseca. To je realna ekonomska geopolitika za region - ona koju nijedan kokainski narativ iz Vašingtona nije izmerio.