Na hrvatskom autoputu A3, na putu od Zagreba ka Bregani, kod lokaliteta Sredanci, u utorak uveče dogodila se tragedija. Kamion sa makedonskim tablicama izleteo je sa puta, razbio srednju zaštitnu ogradu, udario u stub, prešao u suprotnu traku, udario još jednom - i zapalio se. Vozač, Makedonac, ostao je zarobljen u kabini i poginuo.

Prema policiji Brodsko-Posavske županije, nesreća se dogodila u 14:15 časova, na području Donjih Andrijevaca. „Vozač je vozio u južnoj traci kada je vozilo izletelo sa puta na severnu stranu", saopštile su vlasti. Saobraćaj je bio delimično prekinut nekoliko sati dok su trajale istraga i raščišćavanje.

Još jedan makedonski kamiondžija je poginuo daleko od kuće. To je nevidljiva profesija naše ekonomije - ljudi koji svaki dan prelaze 1.500 kilometara sa 40 tona tereta, sa 4-6 sati sna, sa pauzama od 45 minuta na benzinskim pumpama i sa završetkom smene posle 14-16 sati za volanom. To je posao koji hrani porodice kod kuće, a deci uzima život na putu.

Zašto jedno takvo vozilo pravi tako dramatičan izlet sa puta usred dana, na suncu, na ispravnom autoputu? Policija istražuje. Ali statistika za evropske autoputeve je jasna: umor vozača, neispravnost vozila zbog ekonomskog pritiska, i potcenjivanje rokova isporuke su glavni uzroci. Makedonske transportne kompanije rade sa nekim od najnižih cena u Evropi - što znači i sa nekim od najtešnjih rokova.

Koliko puta ćemo čitati isti naslov? „Makedonski vozač poginuo u Hrvatskoj". „Makedonski vozač poginuo u Nemačkoj". „Makedonski vozač poginuo u Austriji". To nisu slučajnosti. To je ekonomski model.

A kada prođe pitanje „ko će izdržavati porodicu?" - dolazi neudobno pitanje za poslodavce: da li su vozila servisirana? Da li vozači imaju adekvatnu obuku? Da li rasporedi vožnje poštuju evropske regulative? Koliko otkaznih rokova prekrše u jednoj godini?

Makedonija i dalje nema funkcionalan sindikat transportnih radnika. Nema efikasnu inspekciju prevoznika. I svaka vest poput ove iz Hrvatske - prima se sa malim „žao mi je", bez ikakvog praćenja, bez traženja odgovornosti.

Danas smo u Sredancima. Sutra ćemo biti na sledećem autoputu. I nikada nećemo saznati kako se zove vozač - osim možda kada se čita psalam na sahrani.