Komandant ukrajinskih sistema za bespilotne letelice, Robert Brovdi, sa pozivnim znakom „Mađar", tiho ali jasno poslao je poruku Belorusiji: 500 potencijalnih ciljeva već su identifikovani na teritoriji Lukašenka.

„Mađar" nije svako vojni funkcioner. Pod njegovom komandom izvode se najuspešniji ukrajinski dalekosežni dronski udari duboko u rusku teritoriju - na rafinerije nafte, fabrike raketa, skladišta goriva. Pred Dan pobede u Moskvi, priznao je da bi „simbolički" udar na Crvenom trgu bio svetska vest, ali rekao je da će Ukrajina verovatno „udariti" tamo gde je ruski PVO slabiji. Udari do 150 kilometara duboko iza fronta već su rutina.

Pretnja prema Belorusiji dolazi u kontekstu pojačane vojne saradnje sa Rusijom. Minsk je već 2022. dozvolio ruskim snagama da koriste njegovu teritoriju kao polaznu tačku za invaziju, i otada održava tu logističku funkciju. Suprotno tome, poslednjih nekoliko godina Lukašenko više puta je pokušao da se udalji od direktne umešanosti. Sada izgleda da mu je Kijev povukao crtu.

Zelenski je prošle nedelje javno upozorio Belorusiju da će širenje vojne uloge imati „posledice", i da je Ukrajina spremna za „preventivne mere". A belorusko ministarstvo odbrane je 21. maja tvrdilo da je Rusija premestila nuklearne bojeve glave na belorusku teritoriju - to je podela odgovornosti u kojoj Minsk više ne može da ostane „nevin". Lukašenko je to porekao i ponudio da se sastane sa Zelenskim „bilo gde".

Istog dana, liderka beloruske opozicije u egzilu, Svjatlana Cihanovska, prvi put zvanično posetila je Kijev. To je politički signal koji ide zajedno s Brovdijevim vojnim signalom - kombinovana poruka Lukašenku: ili sačuvajte distancu od Moskve, ili ne očekujte ličnu bezbednost.

Pitanje za Balkan je tehničko: da li bi novi vojni front u Belorusiji značio spremniju Evropu za brzu reakciju, ili prerastegnuti evropski odbrambeni deo? Verovatno drugo. A to znači da nijedna zemlja - ni Makedonija, ni Srbija, ni Bosna - ne može biti „napolju". Sve će osetiti posledice sledeće eskalacije, garantovano.