Budiš se u 3 ujutru. Nema razloga. Sve je tiho. I ipak - budna. Ako ti se ovo dešava redovno, nisi sama i, još važnije, telo nije slomljeno. Specijalisti za spavanje kažu da je ovo jedan od najčešće pogrešno razumetih fenomena u oblasti sna.

Specijalisti iz The Sleep Project, dr Kejtlin Čejs i Poli Revaliente, objašnjavaju: telo prolazi kroz cikluse spavanja od po 90 minuta. U drugoj polovini noći, spavanje prirodno postaje lakše, a nivo kortizola - hormona budnosti - počinje da raste. Kratki momenti budnosti deo su biološkog programa, ne znak da nešto nije u redu. U prvoj polovini noći ih jednostavno ne primećuješ - u drugoj, primećuješ ih i aktiviraš mozak.

Problem nije buđenje - problem je panika posle buđenja. „Spavanje i budnost ne mogu da se dešavaju istovremeno", kažu specijalisti. Kada se probudiš i počneš da brojiš koliko časova sna ti je ostalo, aktiviraš sistem za uzbunu kod mozga - i on više ne može da se vrati u spavanje. Telo je budno zato što mu kažeš da treba da bude budno.

Strategije koje zaista pomažu: lagano disanje ili vođena relaksacija, apsolutno bez gledanja u telefon ili sat, a ako se san ne vraća za 20-tinak minuta - ustani, uradi nešto tiho na minimalnoj svetlosti i vrati se. Za hroničnu nesanicu, kognitivno-bihevioralna terapija je prvi izbor, ne tabletice. Telo zna kako da spava - samo treba da mu dozvoliš.