Cena po jednom „tokenu“ pala je. Račun - eksplodirao. To je paradoks koji danas potresa tehnološke kompanije: veštačka inteligencija pojeftinjuje po jedinici, ali je toliko poglađena u upotrebi da su troškovi izašli daleko iznad svega što je iko planirao u budžetu.

Brojke su gotovo komične da nisu istinite. Uber je potrošio ceo svoj godišnji budžet za VI-kodiranje do aprila. Microsoft je inženjerima oduzeo licence za Claude Code samo nekoliko meseci pošto im ih je dao. Jedna neimenovana kompanija nakupila je račun od 500 miliona dolara prema Claudeu zato što je zaboravila da postavi limit. Jedan jedini inženjer - 40.000 dolara za tokene za mesec dana.

Iza toga stoji brojka koja objašnjava sve: potrošnja po inženjeru porasla je oko 18,6 puta za devet meseci. Studija na 20.000 programera pokazala je da proizvodnja raste, ali rastu i greške i prerade. Istraživanje Jellyfisha otkrilo je da su najveći potrošači tokena dvostruko produktivniji - ali troše deset puta više da bi to postigli. Da li se isplati? Niko ne zna, jer, kako priznaje jedan od istraživača, većina kompanija još uvek ne ume da izmeri koliko zapravo vredi isporučeni kod.

Ljudi iz industrije govore rečnikom koji se ranije čuo za zavisnosti. Direktor za finansije iz Pricelinea otvoreno je uporedio situaciju sa zavisnošću i uveo limite na određene timove. Šef za preduzeća u OpenAI kaže da razgovori više nisu o tome šta može VI, nego „trošimo toliko mnogo, kakvu vidljivost imaš?“. Prevod je jasan: euforija „trči brže“ pretvorila se u „stavite kočnice“.

Zato i niče cela industrija oko problema - Linux Foundation osnovala je telo za standarde nazvano Tokenomics, niču kompanije koje mere i optimizuju potrošnju, postojeće platforme dodaju kontrolu troškova. A prognoza Goldman Sachsa kaže da će se globalna upotreba tokena umnožiti 24 puta do 2030. godine. Drugim rečima: račun koji danas šokira kompanije tek je na početku.