Vlada danas ponovo seda sa proizvođačima i distributerima hrane, da razgovara o nabavnim i prodajnim cenama osnovnih proizvoda. Sastanak dolazi posle inspekcijskih kontrola koje su potvrdile nešto što građani odavno osećaju na kasi: cene na policama ne kreću se uvek po logici tržišta.

A brojke su jasne. Prema Državnom tržišnom inspektoratu, u periodu od maja 2025. do maja 2026. godine prosečne nabavne cene osnovnih prehrambenih proizvoda i sredstava za higijenu porasle su za 2,66 odsto - dok su prodajne cene skočile za 4,56 odsto. Razlika nije isparila u vazduh. Ostala je u profitnim maržama dela trgovaca.

Ministar za ekonomiju i rad Besar Durmiši rekao je to gotovo bukvalno: kada su nabavne cene pale, deo trgovaca nije spustio prodajne, nego ih je zadržao ili uvećao svoje marže. Na običnom jeziku - kada nabavna cena padne, a cena na polici ostane ista, razliku plaća potrošač.

Ima i pozitivan signal u podacima. Najnovija analiza za period mart-jun 2026. pokazuje drugačiji trend: nabavne cene porasle su za oko 2,04 odsto, a prodajne za samo 0,16 odsto. Inflacija je u junu smanjena za 0,5 odsto, a hrana i bezalkoholna pića pojeftinili su za 1,1 odsto. Znači, rast marži usporava - ali najviše marže već su ugrađene u cene tokom protekle godine.

I tu je kvaka koju nijedan sastanak ne rešava apelom. Vlada „poziva" trgovce na društvenu odgovornost - ali društvena odgovornost nije stavka u cenovniku. Ako podaci već pokazuju gde je otišla razlika, pitanje nije da li će trgovci biti lepo zamoljeni, nego da li uopšte neko ima alat da vrati cene tamo gde je nabavka već pala. Do tada, plavi cedeljak sa kase ostaje najtačniji inspektor.