Država će platiti 60 miliona evra za 150 novih električnih autobusa - 57 miliona za vozila i tri miliona za stanice za punjenje. Novo istraživanje Centra za građanske komunikacije (CGK) pokazuje da će autobusi primati 66 putnika: 20 mesta manje od autobusa koje je Grad Skoplje poslednji put kupio i 30 manje od onih koje je donirala Evropska unija.

Od rivala do partnera

Nabavka je sprovođena tri puta u periodu od 15 meseci. Na drugom tenderu mađarski „Ikarus Elektrik” i kineski „Zhongtong Bus Holding” nastupili su kao konkurenti. Na trećem su podneli zajedničku ponudu - i dobili tender. U pobedničkom konzorcijumu kao podizvođač za stanice za punjenje je i EVN Makedonija, a punjače će proizvoditi nemačka podružnica kineskog „Sungrow Power Supply”.

Prema CGK, sa svakim poništavanjem ponuđači su saznavali cene i ponude konkurenata, što je povećavalo rizik od koordinacije među njima. Pobednička ponuda nije bila najniža - izabrana je nakon što su dve jeftinije ponude odbijene. „Kombinacija ponavljanja tendera, promena uslova, promenljivog sastava ponuđača i nedostatka obrazloženja za izmene u opisu autobusa i punjača stvara povećan rizik od favorizovanja i ograničavanja konkurencije”, navode iz CGK. Ministarstvo transporta im, dodaju, nije dostavilo tražene dokumente, među kojima i analizu na osnovu koje je menjana tenderska dokumentacija.

Iz Ministarstva su odgovorili da je postupak bio javan, transparentan i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, a da je putem elektronske aukcije postignuta jedinična cena od 321.958 evra bez PDV-a po autobusu. Prema njihovim specifikacijama, vozila će imati najmanje 33 sedišta i ukupan kapacitet od 67 putnika. Kao odgovarajuće poređenje navode Zagreb, gde su nabavljena 62 električna autobusa za 56,8 miliona evra.

Zagreb je zanimljivo poređenje, ali nije odgovor na pitanje. Ako je postupak bio toliko transparentan, zašto dokumenti nisu dati građanskoj organizaciji koja ih je tražila? Transparentnost koja postoji samo u saopštenju, a ne i u arhivi, nije transparentnost.

Sala za duplo, igralište kojeg nema

CGK je analizirao još dva slučaja. Prvobitni ugovor za sportsku salu „Džekson” u Štipu vredeo je oko 1,1 milion evra, uz zakonsko ograničenje da dodatni i nepredviđeni radovi ne pređu 20 odsto, odnosno oko 220.000 evra. Umesto aneksa, Opština Štip raspisala je novi tender za „dodatne i nepredviđene radove” vredan oko 1,25 miliona evra sa PDV-om - više od samog prvobitnog ugovora. Ponudu je podnela samo firma koja je već gradila salu, „Sandra Inženering”.

Treći slučaj je fudbalsko igralište u Čegranu. Ugovor iz marta 2023. vredeo je oko 112.000 evra i predviđao novu travu, rekonstruisane tribine, navodnjavanje i rasvetu. Isplaćeno je oko 70.000 evra. Skoro tri godine kasnije, prema CGK, na terenu nema funkcionalnog fudbalskog objekta, radovi stoje od druge polovine 2025, a ugovor je u međuvremenu istekao. Ministarstvo sporta nije odgovorilo da li je preduzelo mere zbog kašnjenja.

Institucije su različite, a šema se ponavlja: novac odlazi, kontrola kasni, a odgovori ne stižu. Skopljani će se voziti u autobusima sa manje mesta, u Štipu je vrednost radova na sali otišla na više nego duplo od prvobitnog ugovora, a Čegrane ima ugovor, isplatu i prazan teren. Ko će odgovarati - ili ćemo opet čekati da nam neka građanska organizacija kaže šta je država kupila javnim novcem?