Pre tačno 110 godina, 30. septembra 1916. godine, posle 18 dana neprekidnih borbi, srpska vojska je konačno zauzela vrh Kajmakčalana. U Bitolju je polaganjem svežeg cveća na Srpskom vojnom groblju počelo dvodnevno obeležavanje bitke, u organizaciji Zajednice Srba u Makedoniji - Bitolj.

Bitka se vodila od 12. do 30. septembra 1916. godine između srpskih i bugarskih snaga, u okviru Bitoljske ofanzive na Solunskom frontu. Vrh planine Nidže, na 2.524 metra nadmorske visine, bio je ključ za kontrolu nad Pelagonijskom kotlinom i putem ka Bitolju. Vojnici su se borili u magli, ledenim vetrovima i snegu, a zbog plitkog sloja zemlje zaštitne barikade su gradili od kamenih ploča. Vrh je nekoliko puta prelazio iz ruku jedne u ruke druge vojske. Cena: oko 5.000 poginulih, ranjenih i nestalih. Na srpskoj strani borile su se Drinska divizija pukovnika Krste Smiljanića i dobrovoljački odredi vojvode Vuka.

„Svi znate šta je Kajmakčalan, znate šta znači srpsko vojno groblje ovde, gde leže kosti naših junaka. Da nije bilo njih, ne bi bilo ni nas”, rekao je predsednik Zajednice Zoran Žugić, podsećajući da je pre trideset godina na obeležavanje dolazilo mnogo manje ljudi.

Najjače reči stigle su iz Beograda. Srpska ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski nazvala je groblje svetilištem i dokazom „večnog bratstva” između Makedonaca i Srba, dodajući da smo 110 godina kasnije „pred situacijama da treba da se uzdržavamo kad govorimo da smo jedni drugima najbliži”. Cveće je položila i zamenica gradonačelnika Bitolja Marina Krstić, a program je nastavljen akademijom „110 godina od Kajmakčalana” u Oficirskom domu.

Za Makedoniju, Kajmakčalan je deo veće i teže priče. Solunski front bio je vreme kada su se tuđe armije borile na makedonskoj zemlji, a lokalno stanovništvo plaćalo cenu rata koji nije započelo. Sećanje na poginule je dostojanstveno i legitimno. Pitanje je drugo: kada će se sa istom brigom obeležiti i ono što je ova zemlja preživela dok su se drugi borili na njoj?