Kompanija za dostavu hrane DoorDash odlučila je da više ne želi da bude samo aplikacija koja povezuje restorane sa ljudima što voze tuđe automobile. Predstavila je DoorDash Air - sopstveni biznis za dostavu dronovima, uključujući i sopstvenu letelicu koju sama projektuje.

Najava je došla nakon što je kompanija dobila sertifikat Part 135 od američke Federalne agencije za vazduhoplovstvo, dokument koji joj dozvoljava da legalno radi kao komercijalni prevoznik dronovima u SAD. To je dozvola, a ne početak. Kompanija nije dala konkretan rok kada će letelice početi da rade, a prvi koraci najverovatnije će biti ograničeni pilot-programi na kratkim rastojanjima, gde dron ostaje u vidnom polju operatera.

Da bi leteo samostalno na dužim relacijama, DoorDash će morati da dobije još jednu odobrenu oznaku - onu za letenje van vidnog polja, koju su do sada izdali Amazonu, Wingu i Ziplineu. Znači, red pred šalterom je poznat i nije kratak.

Zanimljivo je da kompanija ne raskida postojeća partnerstva. Saradnja sa Wingom, firmom Alphabeta, počela je 2022. godine u Australiji i proširila se na nekoliko američkih gradova, među kojima i Dalas-Fort Vort 2024. godine. Partnerstvo sa Flytrexom takođe ostaje. Drugim rečima: gradi sopstveno, ali ne pušta tuđe dronove dok sopstveni ne polete. To nije entuzijazam, to je računica.

DoorDash Air izašao je iz DoorDash Labs, istog istraživačkog tima koji je napravio Dot - autonomnog robota koji se kreće po trotoarima, predstavljenog u septembru 2025. godine. Taj robot danas radi u predgrađima Feniksa - Tempi, Mesa, Gilbert i Čendler - kao i u Fremontu u Kaliforniji.

Suosnivač i glavni direktor proizvoda Stenli Tang tvrdi da sve ovo ima zajedničku nit. „Nismo krenuli od pitanja: koja je najkul autonomna tehnologija koju možemo da napravimo? Krenuli smo od osnova: koji je pravi problem korisnika koji treba da se reši", napisao je u objavi kojom je najavljen DoorDash Air.

Prema njegovom objašnjenju, najvažniji nije ni dron ni robot od 160 kilograma, nego softver koji odlučuje koji način dostave će se upotrebiti za konkretnu porudžbinu. Tim je već izgradio sistem nazvan Autonomous Delivery Platform, koji koordinira i Dot, i ljude vozače, i uskoro dronove. Tang je to iskoristio i kao ponudu za zapošljavanje: „Većina kompanija za autonomiju radi na jednom sloju. U DoorDashu radiš na svim istovremeno; niko drugi ne vodi ovakve sisteme na jednoj mreži."

Rečenica je dobro sastavljena, ali vredi je pročitati i naopako. Kompanija čiji se model oslanja na ljude koji voze sopstvene automobile bez zagarantovane plate, sada gradi platformu u kojoj algoritam bira da li će porudžbinu odneti čovek, robot ili letelica. Čovek ostaje u sistemu - ali kao jedna od opcija, a ne kao ceo sistem. Svaki novi sloj autonomije znači jedan poziv manje ka nekome ko čeka porudžbinu na telefonu.

Da li će ovo uskoro stići do naših ulica? Teško - cela priča zasad visi na američkom regulatoru i na pilot-programima u nekoliko predgrađa. Ali model koji se tamo testira nije model za dronove. To je model za to ko ostaje potreban u lancu dostave kada softver nauči da broji bolje od nas.