U 5:01 čas, nad jugoistočnom Rumunijom, španski pilot F-18 u okviru NATO misije za nadzor vazdušnog prostora oborio je dron koji je uleteo neovlašćeno. Ovo je četvrti takav slučaj u 2026. godini, saopštilo je rumunsko Ministarstvo odbrane. Četvrti - za osam meseci.

Dron su radari primetili kako ulazi iz susedne Moldavije, a oboren je oko 24 kilometra severno od Galca. „Lovac F-18 uspostavio je radarski kontakt s ciljem i dobio dozvolu da dejstvuje", stoji u zvaničnom saopštenju. Ostaci su pali na nenaseljeno mesto između dva sela - što je formulacija koja znači „ovog puta smo imali sreće".

Rumunija ima 614 kilometara granice s Ukrajinom i četiri godine živi s ruskim dronovima koji joj probijaju vazdušnu granicu. U julu su rumunski piloti F-16 oborili tri ruska drona. Ranije ove godine jedan ruski dron udario je u stambenu zgradu u Galcu i povredio dve osobe.

Šta ovo znači za nas

Ono što je važno u ovoj priči nije oboreni dron - oni se broje kao statistika. Važno je to što španski pilot, u španskom avionu, dežura nad rumunskim nebom i odlučuje da puca. To je NATO koji radi tačno onako kako je zamišljen: zajedničko nebo, zajednička odbrana, tuđi piloti nad tvojom granicom.

Makedonija je članica istog saveza od 2020. godine i ima isti aranžman - vazdušni prostor nadgledaju savezničke letelice, jer sopstvenih lovaca nema. Razlika je što naše nebo dosad niko nije testirao dronom u pet ujutru.

Rumunija ne objavljuje da je napadnuta. Objavljuje da je oborila dron. Razlika između te dve rečenice je cela savremena vojna doktrina: dovoljno da se reaguje, nedovoljno da se pozove član 5. I dok se ta granica testira četvrti put za osam meseci, neko pažljivo meri koliko se može ići bez posledice.