Kijev je poslao ponudu Moskvi - preko treće strane, budući da direktnog kanala očigledno nema - da dve zemlje prestanu da gađaju civilne ciljeve u Crnom moru. Odgovora još uvek nema. Ponuda je, prema izvorima upoznatim sa situacijom, preneta preko posrednika, što samo po sebi govori koliko je duboko nepoverenje između dve strane posle toliko godina rata.

Stvar nije diplomatska. Stvar je žitna. Rusija i Ukrajina su među najvećim izvoznicima na svetskom poljoprivrednom tržištu, i već duže vreme se međusobno optužuju da gađaju brodove koji prevoze poljoprivredne proizvode. Kada dva najveća snabdevača žitom gađaju jedan drugom teretne brodove, cena ne ostaje u Crnom moru.

Brojka koja govori celu priču

Ruska blokada ukrajinskih luka u Odeskoj oblasti smanjila je ukrajinski izvoz žita za 76 odsto u avgustu, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Poljoprivredni sektor već upozorava na ogromne posledice po ekonomiju ako se to nastavi. Sedamdeset šest procenata nije pad - to je gašenje jednog izvoznog kanala.

Turska je pokušala da formalizuje ono što se sada prenosi šapatom. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je u subotu saopštio da je Rusiji i Ukrajini predat predlog da dve zemlje proglase moratorijum na uzajamne napade u Crnom moru. Ankara godinama igra ulogu jedine adrese na kojoj obe strane još uvek javljaju na telefon.

Ono što pada u oči jeste formulacija. Ne traži se prekid rata, niti povlačenje, niti pregovori o teritoriji. Traži se samo - ne gađajte brodove sa žitom. Kada je to najviša ambicija jednog mirovnog predloga, onda je jasno koliko je daleko sve ostalo.

Balkan ovu scenu zna napamet: sporazum koji ne rešava ništa suštinsko, ali se prodaje kao korak napred. Pitanje je da li Moskva uopšte ima interes da odgovori, kada blokada funkcioniše baš onako kako je i bila zamišljena.