Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva smatra da su Sjedinjene Države duboko umešane u ukrajinske napade na rusku teritoriju. Ne kao snabdevač oružjem - to odavno niko ne krije - nego kao učesnik u pripremi i izvođenju.

„Postavili smo seriju pitanja Stejt departmentu, uključujući i o obaveštajnim podacima i o činjenici da su SAD snažno uključene u pripremu i izvođenje napada na civilne ciljeve duboko u ruskoj teritoriji. Čekamo odgovor”, izjavio je Lavrov za rusku državnu televiziju.

Optužba spakovana kao pitanje

Forma ovde znači sve. Ovo nije nota, nije ultimatum, nije protest - to je „serija pitanja” i jedno „čekamo”. Diplomatski najmekša moguća ambalaža za najtežu moguću optužbu: da jedna nuklearna sila direktno učestvuje u napadima na drugu. Kada neko ovako pažljivo bira formu, to obično znači da mu odgovor nije ni toliko važan.

Lavrov je istovremeno naglasio da Rusija ne postavlja ultimatume Vašingtonu za prekid podrške Kijevu kao preduslov za pregovore. Predsednik Vladimir Putin, prema njegovim rečima, ostaje spreman da primi američke pregovarače Stivena Vitkofa i Džareda Kušnera - iako je odmah dodao i pitanje šta bi oni zapravo doneli.

Tu je tvrdo jezgro cele priče. Lavrov je rekao da zaustavljanje sukoba po sadašnjoj liniji razdvajanja između ruskih i ukrajinskih snaga ne dolazi u obzir, pozivajući se na istorijsku odgovornost i na žrtve terorističkih napada. Odnosno: svaki predlog koji počinje sa „zamrznite gde ste” mrtav je pre nego što bude izgovoren.

Znači, vrata su otvorena za pregovarače, a jedina stvar oko koje se realno pregovara - linija - proglašena je nedodirljivom. Koliko puta smo to videli na ovom kontinentu? Razgovor se vodi da bi postojao razgovor, a ne da bi nešto završio.