Evropa je konačno rešila da je vreme da sama piše svoje dokumente. 9. juna izlazi prva stabilna verzija „Euro-Office“ - kancelarijskog paketa otvorenog koda koji se reklamira kao ozbiljna alternativa Microsoft Officeu i Google Docsu. Zvuči kao tehnološka vest, ali zapravo je politička.

Ironija je u poreklu. Euro-Office je „fork“ - nezavisna kopija - ONLYOFFICEa, paketa koji razvija kompanija registrovana u Letoniji, ali s dokumentovanim ruskim korenima i istorijskim poslovnim vezama s ruskim firmama. Upravo ta veza naterala je evropske organizacije da naprave svoju verziju, s evropskim upravljanjem i većom transparentnošću. Drugim rečima: uzele su tehnologiju, očistile je od vlasnika u koga su sumnjale.

Zašto uopšte? Zato što se zavisnost od američke tehnologije sve češće pokazuje kao politička ranjivost. Kada su sankcije SAD blokirale pristup Microsoft servisima funkcionerima Međunarodnog krivičnog suda, svima je postalo jasno koliko kontrola nad infrastrukturom može da postane poluga za pritisak. Američki „CLOUD Act“ dozvoljava vlastima u SAD da traže podatke od kompanija pod njihovom jurisdikcijom, bez obzira gde su fizički serveri.

Zato se Evropa već tiho seli. Francuska državna služba DINUM prešla je na Linux, nemački Šlezvig-Holštajn zamenio je Office sa LibreOfficeom na preko 30.000 računara, a austrijska vojska prebacila je oko 16.000 radnih stanica. Euro-Office je sledeći korak - veb-aplikacija zasad, s desktop i mobilnim verzijama kasnije, s prioritetom na stabilnost, bezbednost i kompatibilnost s formatima Microsofta.

Za čitaoca na Balkanu, pitanje koje se nameće neprijatno je blisko: ako i Evropa, sa svim svojim resursima, tek sada shvata koliko je opasno zavisiti od tuđeg softvera - gde smo mi, koji državne institucije punimo licencama za programe nad kojima nemamo nikakvu kontrolu? Digitalni suverenitet nije luksuz za velike; to je pitanje koje počinje da se tiče svih.