Evropa počinje da gradi sopstvenu odbrambenu arhitekturu - ne nasuprot NATO-u, već za slučaj da NATO ne bude dovoljan. Ili bolje rečeno: za slučaj da Amerika odluči da evropska bezbednost nije njen prioritet.

Ključni preokret došao je iz Berlina. Nemački kancelar Fridrih Merc, čija je zemlja decenijama odbijala francuski pritisak za veću evropsku odbrambenu autonomiju, promenio je poziciju. Razlog? Sumnje u američku doslednost, posebno oko obaveza prema Ukrajini.

Ko je unutra?

Velika Britanija, Francuska, Poljska, nordijske zemlje i Kanada. Na stolu su komandne strukture za vazdušnu odbranu, koridori za ojačanje ka Poljskoj i Baltiku i logističke mreže. Finski predsednik naglasio je da "Evropa mora da preuzme veću odgovornost", a generalni sekretar NATO-a sugeriše da će alijansa postati "više evropski vođena."

Ali nuklearno pitanje ostaje

Celokupna struktura NATO-a centrirana je oko američkog liderstva. Samo Vašington obezbeđuje kontinentalno nuklearno odvraćanje. Francuska i Britanija moraju značajno da prošire svoje nuklearne i obaveštajne kapacitete. Nemačka i Britanija nedavno su objavile zajednički razvoj stelt krstarećih raketa i hipersoničnog oružja.

Neke zemlje razmišljaju o vraćanju vojnog roka. Evropa se naoružava - ne zato što želi, već zato što počinje da shvata da korak "Amerika će nas zaštititi" možda nije garantovan. Za Balkan, gde su bezbednosne garancije oduvek bile fluidne, ovo nije novo - ali sada to žive i oni koji su mislili da su imuni.