Holandska javna obvinjenicka služba potvrdila je da je u Hagu priveden 33-godišnjak osumnjicen da je planirao nasilan napad na princeze Amaliju i Aleksiju, kcerke kralja Vilema-Aleksandra i kraljice Maksime. Pritvor se desio jos u februaru, ali detalji izlaze sad, pred sudskim rocištem zakazanim za ponedeljak 4. maj.

Ono što su istrazitelji našli u njegovom stanu izgleda kao iz scenarija. Dve sekire sa ugraviranim porukama - na jednoj je pisalo „Mosad", na drugoj „Sieg Heil". Pored njih, rukom pisan dokument sa imenima dve princeze i recju „bloedbad" - na holandskom „krvoprolice". Tuzilaštvo opisuje osumnjicenog kao „ranljivu licnost", što je diplomatski nacin da se kaze da ima mentalne probleme, ali ne zeli da ga oslobodi odgovornosti.

Za holandsku kraljevsku kucu ovo nije prvi put. Amalija, prestolonaslednica, u 2022. godini nije mogla da se preseli u studentski dom u Amsterdamu zbog bezbednosnih pretnji. Cele godinu i po zivela je u Madridu - ne kao studentska avantura, vec kao prinudna evakuacija. Španci su obezbedili nešto što Holandija nije mogla: mogucnost da ode do pekara bez cetvorice telohranitelja.

„Prinudno sam morala da se preselim u Madrid i moram iskreno da priznam - bilo je prekrasno vreme", izjavila je Amalija u aprilu prošle godine. „Srecna sam što sam nazad, ali zaista, tamo sam našla više slobode od one koju mogu da imam tu." Recenica koja kazuje sve. Jedna kraljevska kcerka u XXI veku mora da emigrira da bi disala.

Pitanje koje ostaje je jednostavno: kako je moguce da osumnjiceni sa dve sekire, nacistickim simbolima i spiskom imena bude kvalifikovan samo kao „ranljiv"? I zašto javnost saznaje za to tri meseca posle privodjenja - tacno dan pred rocištem? Holandska tajnost oko ovog slucaja zasluzuje isto toliko paznje koliko i sam napad koji se nije desio.

Sve ovo se dogadja u zemlji koja na površini izgleda kao najmirno mesto u Evropi. Holandija. Cveke, tulipani, bicikli. A u Hagu, istom tom gradu gde zaseda Medjunarodni sud pravde, neko je pisao krvoprolice rukom na hartiji. Bezbednost kraljevskih porodica nije tema za romane - to je svakodnevni trošak koji gradjani placaju, a koji ne mogu uvek ni da garantuju.