Vozači u Evropskoj uniji su u junu platili malo manje za gorivo nego mesec ranije. Ali pre nego što se obraduju - račun je i dalje znatno viši nego prošlog leta. A u susednoj Bugarskoj, poskupljenje je među najvećima u celoj Evropi.

Podaci Eurostata pokazuju dvojaku sliku. Cene goriva počele su da se smanjuju na mesečnom nivou, ali su ostale za 13,7 odsto više nego u junu 2025. godine. To je usporavanje u poređenju s prethodna dva meseca - u aprilu je godišnji rast iznosio 20,8 odsto, a u maju 20,7 odsto. Dakle, rast usporava, ali ne staje.

Ono što je zanimljivo za nas na Balkanu jeste ko plaća najviše. Najveće godišnje poskupljenje u junu zabeleženo je u Bugarskoj, gde je gorivo bilo za 26 odsto skuplje nego lani. Slede Litvanija sa 23,5 odsto, Rumunija sa 23,1 odsto, Finska sa 22 odsto i Luksemburg sa 20,7 odsto. Najmanji rast imale su Mađarska sa samo 2,3 odsto i Poljska sa 5,8 odsto.

Razlike među zemljama nisu slučajne - one govore o različitim poreskim politikama, različitim nivoima konkurencije na tržištu i različitoj političkoj volji da se zaštiti standard vozača. Kada jedna zemlja ima 2 odsto rasta, a susedna 26, to nije geologija - to je politika.

Poređenje s majem ipak nosi malu olakšavajuću vest. Prosečna cena dizela u EU smanjila se za 6,4 odsto, a benzin je pojeftinio za 4,2 odsto. Dizel je pojeftinio u svim zemljama članicama, s najvećim padom u Češkoj. Pitanje je da li je ovo početak trajnog smirivanja ili samo pauza pred sledeći skok - naročito sada kada se Brent ponovo penje ka 100 dolara za barel.