Kanali povezani sa iranskim Korpusom čuvara Islamske revolucije objavili su mapu dometa iranskih balističkih raketa i upozorili ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se cela teritorija njegove zemlje nalazi u njihovom dometu. Na mapi je posebno označen raketni sistem „Horamšahr-4“, jedna od najjačih balističkih raketa u iranskom arsenalu.

Ko se tačno preti - i ko ćuti

Tu vredi zastati, jer je razlika suštinska. Pretnja raketnim udarima zasad nije stigla od iranske vlade, ni od Ministarstva odbrane, ni od zvaničnog predstavnika Korpusa. Došla je od proiranskih medijskih kanala, među kojima i portala koji je objavio mapu sa tvrdnjom da je cela Ukrajina u dometu iranskih raketa.

To je razlika između državne pretnje i režiranog zastrašivanja - i upravo nju najčešće gubimo kada se naslovi čitaju brže nego što se pišu. Balkan pamti ovu tehniku predobro: neko blizak vlasti pušta poruku koju vlast potom može da prizna ili porekne, zavisno od toga šta se te nedelje isplati.

Brod u Kaspijskom moru

Poruka je usledila posle ukrajinskog napada na iranski trgovački brod u Kaspijskom moru, u kojem je poginuo jedan član posade, a drugi je ranjen. Ministarstvo spoljnih poslova Irana saopštilo je da je napad izveden 25. jula u jutarnjim časovima i označilo ga kao akt agresije i kršenje člana 2, stav 4 Povelje Ujedinjenih nacija. Ukrajinskom diplomatskom predstavniku u Teheranu uručen je zvaničan protest.

Iran je upozorio da ovakvi potezi mogu dodatno da prošire rat i naglasio da zadržava pravo da preduzme neophodne mere. Zatražio je i reakciju Saveta bezbednosti UN i evropskih država.

Zelenski je ranije potvrdio da su ukrajinske snage u Kaspijskom moru pogodile ruski vojni brod i plovila korišćena za transport vojnog tereta povezanog sa Iranom. Teheran, pak, pogođeni brod opisuje kao iransko trgovačko plovilo. Obe verzije ne mogu biti tačne istovremeno, a nijedna nezavisna strana zasad nema pristup palubi.

Dve hiljade kilometara

„Horamšahr-4“ je iranska balistička raketa srednjeg dometa, poznata i pod imenom „Hejbar“. Prema podacima koje je objavio Iran, može da pogodi cilj udaljen do 2.000 kilometara i da nosi bojevu glavu tešku do 1.500 kilograma. Takav domet bi, u slučaju lansiranja sa severozapada Irana, omogućio gađanje ciljeva širom Ukrajine.

Upravo se na tome zasniva upozorenje objavljeno uz mapu - iako nema zvanične potvrde da je iransko rukovodstvo donelo odluku o vojnom odgovoru. I to je ono što front 2026. godine čini drugačijim od svih prethodnih: dva sukoba koja su počela odvojeno, hiljadama kilometara jedan od drugog, sada razmenjuju brodove, dronove i mape. Kada ratovi počnu da se preklapaju, razdaljina prestaje da bude zaštita - a Balkan je tu razdaljinu oduvek merio kraće nego što karta pokazuje.