Italijanski parlament usvojio je rezoluciju koju u Briselu teško da će pročitati a da se ne namršte. Dokument, pripremljen pred zasedanje Evropskog saveta, traži postepeno ukidanje sankcija protiv Rusije po završetku rata u Ukrajini - i to predlaže ne kao popuštanje, nego kao pregovaračku alatku.

Formulacija je pažljivo skrojena. Italija i dalje traži podršku za Ukrajinu i njene institucije, ali uvodi nešto što je dosad Brisel izbegavao: pitanje šta se događa sa sankcijama kada rat bude završen. Umesto kazne bez roka trajanja, sankcije se gledaju kao lost na stolu za pregovore.

Dotad je stav Brisela bio jednostavan - pritisak na Rusiju nastavlja se neograničeno, sa automatskim produžavanjem sankcija. Rezolucija Rima prvi put glasno postavlja alternativu, i to ne dolazi od nekog rubnog igrača, nego od jedne od najvećih ekonomija i članica EU, čiji prosperitet direktno zavisi od stabilnog energetskog snabdevanja.

I tu slika postaje komplikovanija nego što izgleda. Iza principijelnih govora o jedinstvu, svaka država gleda i sopstveni račun za struju i gas. Italija prva kaže glasno ono što mnogi proračunavaju tiho. A kada jedan progovori, obično ne ostane dugo sam - pitanje je samo ko će biti sledeći koji će priznati da jedinstvo ima i cenu koja se plaća kod kuće.