Slika za javnost je jedna: Donald Tramp i Benjamin Netanjahu kao nerazdvojan savez. Slika iza zatvorenih vrata, čini se, sasvim je druga. Prema izveštaju Axiosa, pozivajući se na dvojicu američkih funkcionera i još jedan izvor upoznat s razgovorom, Tramp je na telefonu žestoko napao izraelskog premijera zbog eskalacije sukoba u Libanu - i nazvao ga „ludim".

Ton je, prema izvorima, bio besan. Tramp je poručio Netanjahuu da će ga planirano bombardovanje Bejruta samo još više izolovati Izrael na međunarodnoj sceni. U jednom trenutku čak mu je ukazao da je upravo on, Tramp, zaslužan što Netanjahu nije završio u zatvoru - aluzija na svoju podršku tokom suđenja za korupciju protiv izraelskog premijera. Drugim rečima: „spasavam te, a ti mi praviš probleme".

Kontekst je ključan. Razgovor je došao pošto je Iran zapretio da će prekinuti pregovore sa SAD upravo zbog izraelskih vojnih dejstava u Libanu. Tramp se, očigledno, više brinuo za svoje pregovore s Teheranom nego za planove saveznika - i zato je zaustavio izraelski plan napada na libansku prestonicu.

Ima i human detalj iza diplomatskog besa. Prema jednom funkcioneru, Tramp je bio zabrinut zbog velikog broja civilnih žrtava u Libanu i suprotstavio se taktici rušenja čitavih zgrada da bi se eliminisao jedan komandant Hezbolaha. Posle razgovora, izraelski funkcioner je potvrdio da Izrael više ne planira napade na ciljeve u Bejrutu.

Za balkanskog čitaoca, naviknutog na saveze koji pucaju čim se interesi raziđu, ovo je poznata priča. Savezništvo traje dok traje korist - a kad jedan partner proceni da mu drugi ugrožava planove, „prijateljstvo" odjednom zvuči mnogo glasnije na telefonu nego pred kamerama. Pitanje je samo koliko dugo će ovakvi razgovori ostati iza zatvorenih vrata.