Japanski istraživači otkrili su rekordne koncentracije zlata - i to tamo gde bi malo ko pomislio da traži: u podvodnom vulkanu. Nalazište je u hidrotermalnom polju Higaši-Aogašima, u potopljenom vulkanskom krateru oko 350 kilometara južno od Tokija. Ono što otkriće čini posebnim jeste to što sadrži i vidljiva zrna zlata i takozvano „nevidljivo zlato" - nanočestice i pojedinačne atome zlata zarobljene u kristalnoj strukturi pirita.

Pirit je poznat kao „zlato za budale" - mineral koji sija kao zlato i vekovima je mamio rudare da misle da su našli bogatstvo tamo gde ga nije bilo. Ali ovaj put je priča obrnuta. Prema autorima studije, objavljene u naučnom časopisu Scientific Reports, ovaj pirit sadrži najveću koncentraciju zlata na planeti. Znači, lažno zlato ovaj put krije pravo.

Nalazište je otkriveno još 2015. godine, ali nova analiza sada otkriva koliko je bogato. I tu počinje drugi, tiši deo priče - onaj koji retko stigne do naslova. Otkriće ponovo raspiruje debatu o rudarstvu morskog dna, koje mnogi smatraju ekološki katastrofalnim. Japan i dalje istrajava na komercijalnom podvodnom rudarstvu, uprkos međunarodnim moratorijumima i pozivima na opreznost.

Istorija savetuje skromnost. Projekat Papue Nove Gvineje za podvodno rudarstvo propao je 2012. godine i koštao je oko 85 miliona dolara - novac bačen u more, bukvalno. Pitanje koje ovo otkriće ostavlja nije da li ima zlata tamo dole; ima, i to mnogo. Pitanje je da li vredi uništiti jedan netaknut podvodni svet da bi se izvadilo. A to je odluka koju će, kao i obično, doneti oni koji neće živeti kraj tog mora.