Ima deserta koji izgledaju kao da traže majstorsku ruku, a zapravo traže samo strpljenje. Pavlova je upravo takav - lagana kao oblak, spolja hrskava, iznutra meka, nakićena kremom i svežim voćem. Ime nosi po ruskoj balerini Ani Pavlovoj; kad su je stvorili, hteli su da imitiraju njen baletski tutu. Australija i Novi Zeland do dan-danas se prepiru ko ju je prvi izmislio, što samo po sebi govori koliko vredi.

Tajna nije u sastojcima, nego u jednoj minuti pažnje. Za osnovu vam treba 4 belanca na sobnoj temperaturi, 250 grama šećera, po jedna kafena kašičica kukuruznog skroba, sirće (ili sok od limuna) i vanila. Belanca se mute dok se ne naprave meki vrhovi, pa se šećer dodaje postepeno - upravo to postepeno dodavanje čini smesu sjajnom i stabilnom. Na kraju se nežno umešaju skrob, sirće i vanila.

Oblikuje se krug od oko 20 santimetara na papiru za pečenje i peče se na 120 stepeni oko 60 do 75 minuta. Najvažniji korak je onaj koji svi žure: posle pečenja rerna se isključuje, a pavlova se ostavlja da se hladi unutra, bez da se otvaraju vrata. Tako ne puca i ne spušta se. Sirće je drži kremastu iznutra, skrob joj daje strukturu.

Krem je jednostavan - 250 mililitara pavlake sa najmanje 35 odsto masnoće, izmućena s kašikom šećera u prahu. Odozgo ide sveže voće: jagode, kivi, borovnice, mango ili marakuja. Savet od majstora: kiselo voće namerno krši slatkoću i desert ne deluje preteško. I poslednje pravilo - pavlova se ne stavlja u frižider; sastavlja se tek neposredno pre služenja. Toliko. Izgleda kao da ste se mučili satima, a zapravo ste samo čekali kako treba.