Od prvog avgusta u Evropskoj uniji stupa na snagu promena koju retko ko primeti, a odnosi se na svaku bočicu koja stoji u kupatilu. Spisak mirisa koji moraju biti navedeni pojedinačno na etiketi se proširuje - sa dvadeset četiri na osamdeset jednu supstancu.

Dosad su proizvođači sve to mogli da spakuju u jednu reč. Pisalo je „parfum“ ili „aroma“ i tu se priča završavala. Od sada, kada prelaze određenu koncentraciju, limonen, linalol, citral, geraniol, citronelol, eugenol i kumarin moraju da budu imenovani svojim imenom. To važi za parfeme, kreme, šampone, regeneratore, gelove i dezodoranse.

Zašto je ovo važnije nego što zvuči? Zato što čovek sa alergijom dosad nije imao način da sazna na šta reaguje. Kupovao je kremu, lice mu je crvenelo, bacao je kremu i kupovao drugu - sa istim skrivenim sastojkom pod istim opštim nazivom. „Osoba može da proveri spisak sastojaka i lakše utvrdi da li proizvod sadrži ono što joj izaziva reakciju“, objašnjava alergolog dr Elisa Harun iz klinike Estea Medika.

Ista lekarka odmah dodaje nešto što industrija neće staviti na reklamu, ali je tačno: prisustvo alergena u jednom kozmetičkom proizvodu ne znači da je on opasan ili da će kod svakoga izazvati reakciju. Osamdeset jedna supstanca na etiketi nije spisak otrova. To je spisak koji koristi ljudima koji već znaju da imaju problem.

Dermatolog dr Kristina Garsija Milan, specijalizovana za osetljivu kožu, dodaje rečenicu koja ruši celu marketinšku mitologiju poslednje decenije: prirodno ne znači bezopasno. Najveći deo upravo ovih mirisa - limonen, geraniol, citronelol - dolazi iz etarskih ulja i biljnih ekstrakata. To su upravo sastojci koji se prodaju kao dokaz da je proizvod čist i nežan.

Ima i sitno štampano slovo. Proizvodi koji su već proizvedeni i na polici imaju prelazni rok do 31. jula 2028. godine. Znači, narednih dve godine u prodavnicama će jedna do drugih stajati bočice sa starom i sa novom etiketom, a kupac neće znati koju verziju drži u ruci ako ne čita donju stranu pakovanja.

Za naše tržište ovo je ono što se redovno dešava - pravilo doneto u Briselu koje stiže do nas preko proizvoda, a ne preko informacije. Roba se uvozi, etikete se menjaju same po sebi, a niko ne objašnjava šta znače. Bar sada vredi znati da taj dugi niz reči na poleđini bočice odjednom govori više nego što je govorio do juče.