Svadba je održana 22. maja na Litl Pajp Keju, privatnom ostrvu na Bahamima, u maloj kapeli, sa manje od dvadeset gostiju. Donald Tramp Mlađi i Betina Anderson venčali su se daleko od kamera, a fotografije su objavljene tek sada - skoro dva i po meseca kasnije.

To je samo po sebi podatak. Porodica koja živi od prisustva pred objektivima izabrala je ceremoniju na kojoj nije imao ko da snima. Ostrvo nije izabrano zbog ekskluzivnosti nego zato što je nevesta tamo provodila leta kao dete. Svadbu je vodio njen zet, Bred Mekferson.

Haljina je delo kuće Safija i njene kreativne direktorke Danijele Karnuts - satenska, krojena na bias, sa minimalizmom koji je svaki modni novinar odmah uporedio sa venčanicom Karolin Beset iz 1996. godine. Karnuts odbija poređenje i kaže da je cilj bio autentično jedinstven dizajn za Betinu, a ne ponavljanje tuđe ikone. Nevesta je učestvovala u celom procesu i tražila mrežasti prekrivač umesto klasičnog vela.

Najzanimljiviji detalj ne vidi se ni na jednoj fotografiji. Unutar haljine, ručno izvezena, stoji rečenica iz Pesme nad pesmama: „Našla sam ljubav svog života.“ Niko od gostiju nije znao da je tu. To je suprotno od svega što ovo prezime obično radi sa simbolima - poruka napisana da ne bude pročitana.

Drugi detalj je teži. U buketu je nevesta nosila medaljon sa fotografijama svog pokojnog oca, bankara Harija Loja Andersona Mlađeg. To je običaj koji kod nas zna svaka svadba na kojoj neko fali - predmet koji se nosi da sedi neko ko ne može da sedne na svoje mesto.

Za proslavu se presvukla u dvodelni model po meri iz iste kuće, sa gornjim delom sa špic dekolteom i suknjom sa geometrijskim vezom. Prvi ples bio je na baladu Elvisa Prislija, a na podu je kasnije plesala sa zaovama Tifani i Ivankom.

Modno, ovo je potvrda da se saten sa bias krojem vratio i da se neveste više plaše preteranosti nego jednostavnosti. Priča oko toga, pak, jeste ono što se kod nas razume bez prevoda: svadba se ne pamti po broju gostiju, nego po tome ko je na njoj nedostajao.