Kijev se ponovo probudio usred eksplozija - i ovaj put sirene su zakasnile. Prema lokalnim vlastima, najmanje tri eksplozije odjeknule su pre nego što se uopšte uključila vazdušna uzbuna, što govori sve o brzini oružja koje je palo na grad.

Napad je počeo oko 3:39 ujutru. Dosadašnji bilans gradskih vlasti govori o osam povređenih, među njima i jedanaestogodišnji dečak, a četvorica su završila u bolnici. Požari i oštećenja zabeleženi su u najmanje četiri gradske opštine - od pogođenog nenaseljenog objekta u jednoj, do zapaljenog trospratnog objekta u drugoj i oštećene trafostanice u trećoj.

Prema ruskim izvorima, u napadu su korišćene rakete iz sistema S-400, lansirane iz oblasti Brjansk - pet do sedam projektila na glavni grad. Ukrajinske vlasti potvrdile su balistički napad, ali nisu precizirale da li je reč baš o tom sistemu. Detalj koji plaši je tehnički: S-400 je prvenstveno protivvazdušni sistem, ali kad se preusmeri ka ciljevima na zemlji, let mu je toliko brz da eksplozija stiže pre sirene. Drugim rečima, upozorenja nema.

Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, potvrdio je balistički napad, dok su ukrajinski kanali za praćenje javili da su rakete bile primećene tek kad su se već približavale ciljevima. Ovo je rat u kome tehnologija skraćuje sekunde između života i smrti na minimum - a te sekunde su razlika između toga da stigneš u sklonište ili ne.

Za čitaoca na Balkanu, ovakve vesti odavno nisu daleke. Ne zato što i kod nas padaju rakete, nego zato što svaki konflikt u kome civil od jedanaest godina završava u bolnici nas podseća koliko je tanka linija između mira i haosa - linija koju naš region pamti iz sopstvene prošlosti.