Za manje od jednog sata, na Kijev je palo oko 40 raketa svakojakog tipa. Ne jedan talas, ne jedna serija - nego gotovo sve što ruski arsenal može da ispali odjednom, sabrano u 53 minuta užasa nad gradom koji već treću godinu uči da spava s jednim uhom otvorenim.

Prema monitoring-grupama, u najintenzivnijem trenutku zabeleženo je preko 40 lansiranja za manje od sata. Do 30 projektila „Iskander-M” i raketa iz sistema S-400 bilo je ispaljeno iz oblasti Brjansk i Kursk. Njima se dodaje i do 12 hiperzvučnih raketa „Kinžal” iz Kurska i Rostova. Očekivali su se i dodatni talasi krstarećih raketa - ali to ostaje nepotvrđeno.

Pet naselja u ognju

Požari su izbili u pet gradskih naselja. Jedno lice je poginulo, najmanje pet je povređeno. Teško je nastradalo naselje Lukjanovka, oštećena je i metro-stanica „Lukjanovska”. Uništene su stambene zgrade, studentski dom, supermarket, skladišta i preko deset vozila. Goreli su i magacini u Bučanskom delu Kijevske oblasti.

Za poređenje - napad od 2. jula koristio je 24 balističke rakete i četiri „Kinžala”. Sadašnji je gotovo dvostruko jači. Kada se jedan broj udvostruči za nepune tri nedelje, to nije eskalacija koja se dešava sama od sebe - to je poruka, ispisana raketama.

Šta ovo znači za nas

Lako je ovakav napad gledati kao daleku vest s istoka - još jedan red brojki u hronici koja traje predugo. Ali svaki ovakav talas pomera prag onoga što se smatra „normalnim” u jednom ratu na nepunih hiljadu i petsto kilometara odavde. I svaka takva normalizacija čini da sledeća prođe još tiše.

Hoće li Evropa reagovati drugačije ovog puta, ili će se ponovo zadovoljiti saopštenjima o „najoštrijoj osudi”? Balkan zna i te „najoštrije osude” - naučili smo da one retko zaustave raketu. Kijev to sada uči na najteži mogući način.