Kosovo će možda konačno dobiti predsednika. Posle skoro dve godine u kojima su institucije radile u praznom hodu, partija tehničkog premijera Aljbina Kurtija i opoziciona LDK dogovorile su se da podrže zajedničkog kandidata. Ako dogovor izdrži, blokada koja je držala državu zaglavljenom se završava.

Predloženi kandidat je Bekim Sejdiu, 51-godišnji profesor prava na Univerzitetu u Prištini. Ranije je bio ambasador Kosova u Turskoj i generalni konzul u Njujorku. Funkcija koju dobija uglavnom je ceremonijalna, što je samo po sebi poenta priče: dve godine su potrošene za mesto koje nema izvršnu moć.

Aritmetika koja je držala državu zaglavljenom

Kurtijeva partija ima 53 od 120 poslaničkih mesta. LDK ima 18 i treća je po veličini. Za vladu Kurtiju nedostaje samo nekoliko poslanika manjinskih partija. Za predsednika je, pak, potrebna dvotrećinska većina, odnosno 80 glasova, i upravo je ta brojka bila zid u koji se udarao svaki dosadašnji pokušaj.

Zajedno sa manjinskim partijama, dve strane sada mogu da skupe tih 80 glasova. „Nadamo se i verujemo da će Republika Kosovo, kao što je činila mnogo puta u prošlosti, ponovo naći način da nastavi napred i da se suoči sa velikim izazovima koji nas čekaju“, izjavio je Sejdiu na konferenciji za novinare posle dogovora.

Izbori 7. juna bili su treći nacionalni izbori za manje od 18 meseci, i održali su se upravo zato što predsednik nije mogao da bude izabran. Cela ta izborna mašinerija vrtela se oko jedne funkcije koja nema izvršnu moć. Trošak su podneli građani, ne partije koje se nisu dogovarale.

Kosovo je među najsiromašnijim državama u Evropi i želi članstvo u EU. Brisel je već više puta ponovio da bez stabilnih institucija nema reformi, a bez reformi nema ni para ni napretka. Politička nestabilnost direktno je blokirala i jedno i drugo.

Termini za sednice na kojima treba da se izabere predsednik Skupštine, potvrdi nova vlada i glasa za predsednika države još nisu zakazani. Dogovor postoji, datum ne. Na Balkanu je to razlika koja ume da traje mesecima.