Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u Palama u Bosni i Hercegovini da oda počast Ratku Mladiću - čoveku osuđenom na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici. Palili su sveće i baklje, skandirali njegovo ime, pevali pesme u njegovu čast. Neki su dodirivali veliku uramljenu fotografiju sa njegovim likom, a neki su ljubili srpsku zastavu.

Mladić je preminuo 27. avgusta u bolnici u Hagu, u 84. godini, dok je izdržavao doživotnu kaznu. Međunarodni tribunal ga je 2017. godine osudio za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ratovanja. To nije politička ocena, već pravosnažna presuda suda čiju su nadležnost priznale sve države regiona.

Okupljanja nisu bila samo u Palama

Slična okupljanja održana su i u Zvorniku, Višegradu, Foči, Novom Gradu i na drugim mestima u srpskom entitetu. U Zvorniku su izvikivane nacionalističke parole, među njima i „Nož, žica, Srebrenica” - rečenica koja nije parola, već opis zločina. Transparenti sa likom Mladića pojavili su se u više gradova.

U Palama je organizacija ratnih veterana javno pozvala stanovnike da pale sveće. Održan je i crkveni pomen, kao deo proslave gradske slave. Pale su bile politički centar bosanskih Srba tokom rata od 1992. do 1995. godine - tamo je sedela administracija predvođena Radovanom Karadžićem.

Zakon postoji. Pitanje je ko ga primenjuje

I tu je ključni deo ove priče. Krivični zakon Bosne i Hercegovine iz 2021. godine zabranjuje veličanje bilo koga osuđenog za genocid ili ratne zločine. Tužilaštvo je već podiglo optužnice povezane sa javnim veličanjem Mladića.

Znači zakon nije apstrakcija, niti predlog. Postoji, važi, i već je bio primenjen. A ipak, u jednom istom danu, u najmanje pet gradova, hiljade ljudi ga otvoreno krše, pred kamerama, sa bakljama u rukama. Ko će odgovarati? I šta vredi član u zakonu koji se aktivira posle nekoliko meseci, kada se kršenje snima uživo?

Ljubljenje srpske zastave na ovim okupljanjima direktan je podsetnik na gest srpskog predsednika Aleksandra Vučića iz maja 2023. godine, kada je poljubio zastavu nakon što je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Rezolucija je odredila 11. jul kao međunarodni dan sećanja. Kada najviša državna funkcija pokaže kakav je protokol, ostalo se ponavlja samo od sebe.

Balkan ima dugu praksu toga - svako broji svoje žrtve i zaboravlja tuđe. Ali ovde nije reč o sporu oko interpretacije. Srebrenica je pravno utvrđen genocid, a ne gledište. I dok je sud u Hagu završio svoj posao pre devet godina, institucije u regionu još uvek odlučuju da li će uopšte početi svoj.