Na predlog Kaje Kalas Brisela da traži ograničenja ruskih oružanih snaga kao uslov za pregovore za Ukrajinu, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odgovorio je sa četiri reči: „Ne komentarišem idiotske izjave." To je diplomatski šamar u jednom činu, bez uvijanja. Istovremeno je i realnost situacije na Baltiku - Moskva ne kaže „ne slažemo se", kaže „ne razgovaramo."

Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika, otišao je još dalje. Kalas je opisao kao „neodgovornu militaristkinju" sa niskom inteligencijom, a evropsku birokratiju u celosti nazvao „revni potpaljivači koji su postavljeni od Bajdena" i „najveća pretnja za mir i zapadnu civilizaciju." Kada jedna diplomatska frakcija koristi jezik za internu politiku - to je znak da smatraju da su pregovori završeni pre nego što su počeli.

Brisel će morati da odluči kakav odnos želi da gradi. EU diplomatija ima dva režima: jedan je da govori o principima i standardima, drugi je da prihvata geopolitičku realnost. Kalas je izabrala prvi; Moskva prihvata samo drugi. Između njih ima prostor koliko Atlantski okean.

Za balkansku publiku ovo je učionica o tome kako se pregovara sa Rusijom - ne kroz rezolucije, ne kroz „uslove", već kroz realne tačke moći. Švedski Gripeni, koji danas idu u Ukrajinu, za Moskvu su argument. Izjave iz Brisela, ne. I u toj realnosti, Kalas je izgubila prvi čin sa glasnošću, ali budućnost se odlučuje sa raketama, ne sa mikrofonom.