Japan uliva milijarde u svoju svemirsku industriju i istovremeno olabavljuje ogranicenja za izvoz vojne opreme. Te dve stvari nisu slucajno povezane - a jedna mala firma iz Saporoa upravo se sada pozicionira tacno na mestu gde se spajaju.

Letara, startap izrastao sa Univerziteta Hokaido, skupila je 2,6 milijardi jena, oko 16 miliona dolara (14,7 miliona evra). Dosad je radila na hibridnim potisnicima za male satelite. Sa novim novcem, plan je drugaciji: veliki raketni sistemi za svemirske, odbrambene i bezbednosne namene.

„Sa ovom rundom idemo dalje od dokazivanja da potisnik radi u svemiru”, kaze Sota Hirai, ko-izvrsni direktor firme. „Planiramo da istrazimo mnogo siri set primena i u svemirskom i u odbrambeno-bezbednosnom domenu.”

Rundu su vodili Headline Asia, JIC Venture Growth Investment i Incubate Fund. Medju investitorima ima i strateskih imena - Toyoda Gosei, dobavljac iz grupacije Toyota, i Frontier Innovations, fond iza kojeg stoji japanska svemirska agencija JAXA. Kada drzavna svemirska agencija ulazi u privatnu raketnu firmu koja otvoreno govori o odbrambenom trzistu, to nije finansijska investicija, to je industrijska politika.

Zasto hibridni motor, a ne klasican

Tehnologija Letare drzi cvrsto gorivo odvojeno od tecnog oksidatora potrebnog za sagorevanje. Umesto skupog parafinskog voska, koriste se jeftini i lako dostupni materijali - plastika i guma. Firma ima sopstveni proizvodni proces koji te materijale mesa, oblikuje i stiska tako da se pale pouzdano i sagorevaju ravnomerno.

Problemi koje hibridni motori istorijski nisu umeli da rese su tri: dovoljan potisak, odrzavanje performansi i kontrola sagorevanja. Letara tvrdi da resava sva tri. Da li je zaista tako, pokazace sledeci test - paljenje u orbiti sa stranim partnerom, sto firma smatra kljucnim korakom ka komercijalizaciji.

Trziste koje sve ovo gura procenjuje se da ce sa 848 miliona dolara u 2024. godini porasti na 2,6 milijardi dolara do 2032. godine. Rast od oko 15 procenata godisnje. To je brojka koja privlaci kapital - i objasnjava zasto Letara nije sama na terenu.

Konkurencija je duga i medjunarodna: japanska Interstellar Technologies, kineska Galactic Energy, juznokorejska InnoSpace, singapurska Equatorial Space. Iz Evrope - nemacki startap HyImpulse. Iz Australije - Gilmour Space. Svi rade na istoj tehnologiji, svi gledaju ka istom rastucem budzetu.

Ono sto vredi primetiti iz balkanske perspektive nije raketa, nego struktura iza nje. Ideja je nastala u univerzitetskoj laboratoriji 2020. godine, odvojila se od fakulteta kao firma, dobila drzavni fond kao investitora i danas ima porudzbine i od privatnih firmi i od japanske vlade - koja, uostalom, nije saopstila koliko vrede ti ugovori.

To je lanac od fakulteta do drzavne porudzbine koji traje pet godina. Koliko takvih lanaca postoji na ovom prostoru - i sta nedostaje da bi postojali?