Mađarski premijer Peter Mađar dao je izjavu koja će razvaliti san hrpi evropskih birokrata u Briselu. Po njemu, Zapadni Balkan treba da uđe u Evropsku Uniju pre Ukrajine. Ne kao simboličan gest, ne kao „razmišljamo o tome" - doslovno prvi red za priključenje. I rekao je sa svim detaljima zašto.

„Svi koji žele da se priključe EU moraju da prođu kroz iste procedure i ispune identične uslove", izjavio je Mađar. To je diplomatski prevod za „Ne pravite različite staze za različite kandidate". Iza te rečenice stoji direktna kritika tendencije u Briselu da se za Ukrajinu potpisuju specijalna rešenja, dok Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina čekaju već po dve decenije - sa skoro ritualnim odbijanjima.

Mađar ide i dalje. Po njemu, ukrajinsko priključenje realno ne može da se dogodi pre jedne decenije, čak i ako se svi uslovi ispune. Mađarska će najverovatnije organizovati referendum o ukrajinskom članstvu ako se završi rat i Kijev i dalje bude zainteresovan za EU. To je važno: Mađar ne kaže „ne" Ukrajini. Kaže „u redu, ali ne pre nas".

Na balkanskom uvu, ovo zvuči sveže. Koliko su puta predstavnici Brisela u poslednjih dvadeset godina dolazili u Skoplje sa porukama „brzo ćete biti članice", a zatim slali Bugarsku ili Grčku da postavljaju veto na ime, jezik, zastavu? Mađar očigledno razume te frustracije. Mađarska ih je sama prošla, u manjem obimu, devedesetih. I sad ih koristi kao diplomatsku polugu.

Pitanje koje ostaje za našu stranu - da li je ovo stvarna promena stava EU, ili samo jedan glas u horu od 27 država, od kojih većina ima drugačije mišljenje? Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa ne dele entuzijazam za brzo balkansko proširenje. Mađar je sada u manjini. Ali ta manjina sada ima podršku vlada u Slovačkoj i Rumuniji, a Poljska ne retko glasa s njima. Dovoljno da se blokiraju pojačane rezolucije o Ukrajini - nedovoljno da se uradi nešto krupno. Balkan gleda, i zasad se tretira kao zalog u tuđoj igri.